Посебно треба истаћи “заслуге” опозиционара Гари Каспарова. Иступајући на конференцији “Ризици рестартовања” у октобру 2011. године, у Вашингтону, он је традиционално подвргао критици акције руских власти, и позвао Запад да делује одлучнијим методама.

Осим тога, што је политички много значајније, руски језик овим законом не добија статус државног (равноправно са украјинским) већ регионалног језика и неће важити за целу земљу већ само за одређене регионе.

Усвајање Устава 2006. године, подсетимо, испровоцирало је Чанка да изјави како до тада Војводина никада и није била у Србији. По њему, није било српске кошуље, већ само југословенског капута. Најзад, према најновијој оцени лидера ЛСВ, Србија је, заправо, окупирала Војводину.

Правила у таквим ситуацијама забрањују још нешто, а не само приказивање "Мућки". Рецимо, вређање особе (или особа) због чије је смрти и проглашена национална жалост – то би, барем по логици ствари, морало да повлачи законску одговорност.

 „Спонтано“ су се окупили и то из разних градова Србије. „Спонтано“ су дошли из Новог Сада, Вршца, Ниша, Крагујевца... „Спонтано“ су испред улаза у Дом Народне скупштине постављена и два видео бима и постоље за говорника, микрофони и звучници.

Пут који нема алтернативу поплочан турском калдрмом??? Продато!!! Продато!!! Продатооо!!!! Ви господине имате неко питање? Питате да ли смо и ми на продају? Ви сте очигледно овде залутали, пошто сте тотално необавештени. Ми смо се одавно продали!

Судећи по најавама веома брзо и потребном већином, скоро једногласно, усагласиће се Статут са Уставом. Да ли ће се тим чином нешто решити и шта? Да ли то значи да су сви његови недавни писци и доносиоци искрено и трајно променили своја схватања усвајајући измене супротне свом првобитном делу? 

Често се говори да је Србија ушла у 21. век без дефинисаних граница и без државне и националне стратегије, али то, чини се, није ни потребно. Није више важно каква ће и колика ће бити Србија док у њој може да се краде, а за протекле две деценије створена је држава лопова.

Ако заиста хоће да покаже да сви сносимо исти терет болних мера, могао би да укине такозване посебне или специјалне саветнике, који примају више од 100.000 динара а најчешће ништа не раде. Постављена лица не би могла кад им се прохте да мењају мобилне телефоне, лаптопове, таблете, већ да трендове прате о свом трошку.