Ruska Federacija se žestoko protivi svakoj vojnoj intervenciji i preko svih diplomatskih kanala pokušava da utiče na smirivanje situacije i borbi u Siriji. Rusija se za razliku od Zapada ne zalaže za rušenje Bašara sa vlasti.

Predlog statuta ne predviđa nijednu državnu funkciju, nijedan element državnosti - monetarnu politiku, državnu bezbednost, vojsku, policiju. Ne poznajem nijednog ozbiljnog političara u Vojvodini koji se zalaže za separatizam.

Jasno je da Amerika i Evropa ne očekuju od Srbije da prizna nezavisno Kosovo, ali očekuju da na granici sa Kosovom uspostavi carinu, kao i da delove svojih granica prepusti Kosovu. Kada ispuni sve te uslove, neće biti nimalo bitno da li će Beograd formalno prihvatiti nezavisnost Prištine, ili neće.

U upornom iščekivanju da će nam „Đura oprostiti što nas je tukao“, ne smemo i nismo u stanju da reagujemo čak ni na otvorene genocidne Klarkove pozive. A Klark nije makar ko.

Funkcioneri LDP-a su ovom prilikom jasno pokazali da su samo dosledno disciplinovani partijski činovnici kojima je interes održanja teškom mukom stvorene vladajuće koalicije vrhovni princip u pragmatično shvaćenoj realnoj političkoj situaciji.

Suvišno je komentarisati neuspele pokušaje ambasadora Kirbija da opravda ulogu njegove zemlje i ostalih članica NATO u vezi sa „otimanjem KiM“, na jednoj i pronalaženje argumenata za osude onoga šta se dešavalo na Krimu. Odkuda mu tolika smelost  da izjavi: „Ponavljam, pitanje Kosova smo rešavali u UN“.

I tako se među vojvođanskim Srbima pojavila ideja da su oni Vojvođani, a ne Srbi. Simbolički kapital nudi neophodnu materijalizaciju jednog, zapravo nemoguće siromašnog “identiteta”.

Za očekivati je da je Grčka samo početak, i da će se, pre ili kasnije, po domino- efektu, isto dogoditi u Italiji, Španiji- i ko zna u koliko još članica EU, jer je situacija identična, samo malo manje dramatična.

Nije nezamislivo konstruisati mehanizam po kome bi skupština samo pokretala pitanje poverenja predsedniku, a građani doneli konačnu odluku na referendumu.

Zanimljivo je i to što predsednik Atlantskog saveta, Vladan Živulović, čak smatra da je ruski predlog “destabilizujući”, što takođe može da bude tačno – ali pitanje je za koga: za Evropu ili za NATO-OTAN?