Nakon što je našim građanima na Kosovu i Metohiji, protivzakonitim raspuštanjem skupština jedinica lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji, a zatim protivustavnim nečinjenjem predsednika Skupštine Srbije uskraćeno iborno pravo i pravo na učešće u upravljanju u javnim poslovima, sada se istima krši i pravo na pristup sudu.

Možda temeljna državna i društvena reforma koja nam predstoji na putu ka EU ipak nije po ukusu srpskih građana. Da ne pričamo o potpuno nerazjašnjenom pitanju Kosmeta, oko kojeg je podeljena i sama EU. Poenta je da sve to u ovom istorijskom momentu ne znamo!

Sve je počelo time što ovoga puta ni jedna partija ili pokret nisu samozadovoljno i gordo požurili da baš oni budu prvi koji će uputiti poziv drugima na saradnju. Kako je to ranije bio slučaj, kada su bile manje iskusne i manje pravoslavne, sve partije su žurile da baš one pošalju taj prvi poziv i da ga, neizostavno, objave preko svih novina.

Nakon dve godine bitisanja ove neugledne fontane, koja je, eto, bar predstavljala Teslin patent (što nigde sa strane nije označeno prigodnom tablom, iako su autori potrošili znatne novce na „prostorno uređenje“ ugla gde je postavljena), na Beograd se spustio prvi ozbiljan sneg.

Demokratska stranka se nakon velikih unutrašnjih sukoba orijentisala da bude jasno određena kao jedina jasno profilisana opozicija SNS-a i težnji Aleksandra Vučića i da uvede neku vrstu preobraćeničkog apsolutizma i sve izraženijeg ličnog oblika vladavine.

Običan čovek može da veruje u svet u kojem je moguće poništiti ili zaboraviti svu krv koja je prolivena u srpsko-hrvatskim odnosima. Predsednik Srbije i ostali zvaničnici države srpskog naroda nemaju pravo na takve zablude, zato što su u njihovom slučaju preskupe.

Ono što najviše boli je činjenica da mu sramotu nude i skoro sve njegove vođe! Zato je sloboda, i svaki san o njoj, po prvi put tako daleko. Biraće narod-rob ono što nema, i za čim žudi. Biraće nadu da bar malo živi bolje.

Tog je dana predsednik Tadić, vozač nad vozačima, navijač nad navijačima, premijer nad premijerima, pokazao i da je prijatelj nad prijateljima. Tog je dana otkrio najstrože čuvanu tajnu, tajnu nad tajnama. Predsednik Fijata, Serđo Markione, moj je prijatelj, obznanio je predsednik.

Ma koliko za sebe mislili da smo evolutivno napredni, borba za vlast u našoj vrsti odvija se istom žestinom. Borimo se za vlast nekada kao životinje – agresijom i fizičkim obračunom, a nekada civilizovano – glasanjem na izborima. Metod je različit, ali je suština borbe ista: steći vlast. A vlast je najveći afrodizijak. Stoga su muškarci opsednuti njome.