Није познато да ли ће Влада ради свог опстанка бити расположена да испуни захтеве из Новог Пазара, али се стиче утисак да док се Србија, хтели или не, приближава Европи, један њен део изгледа још живи у Отоманском царству, када се освојена земља делила на ејалете и санџаке.

Нисам сигуран да је ико тада слутио да Србија поново полако тоне у отворену тиранију. Нисам ни ја. Имао сам врло песимистичне прогнозе после Бриселског споразума, али нисам имао осећај да је та будућност већ увелико почела.

А онда је поменути Месић нашим дилетантима показао како „то“ раде мајстори: посету „Косову“ је померио за дан, а на дан православног Божића, празника који симболизује мир и праштање, помиловао ратног злочинца који је осуђен за убијање православних Срба.

И видеће бирачи, да зелена ливада и корита нису њихова, и да никада нису ни била, нити пак требала бити. Видеће и да су прелепе штале, фарме и замкови, били уствари само обриси будућих кланица за њих! Али то није оно најгоре што очекује стада и крда бирача у Србији.

Време је за потпуно преиспитивање српско-хрватских односа, који уопште нису "комликовани". Нису ништа компликованији од, рецимо, односа Немаца и Јевреја тридесетих и четрдесетих година прошлог века, или Турака и Јермена још коју деценију раније.

Познајете ме и познајете Двери већ 15 година. За то време никада Вас нисмо слагали, ни преварили, нити издали. Никада нисмо изневерили своје принципе нити одустали од борбе за живот Србије. Зато се сада обраћам свима онима који су од 1990. године на изборима увек гласали патриотски.

Иза Путина стоје дела, васкрсавање целе једне нације из мртвих. Иза Обаме барем покушаји кобељања са језивом америчком економском кризом и проблемима са окончањем америчких ратова. Иза Бориса Тадића је – Борис Тадић. И сви његови мишићи, које до сада нисмо имали прилике да видимо.

На овим изборима, изгледа, и политичари су свесни колико смо у дубиози и колико ни леп осмех, ни искрено испричана лаж не вреде, па на плакатима готово нико не сме да нас погледа у очи. А, и шта има ту да се гледамо, и онако је све јасно – и ко ће бити, а и како ће нама (обичним људима) бити.

Mожда темељна државна и друштвена реформа која нам предстоји на путу ка ЕУ ипак није по укусу српских грађана. Да не причамо о потпуно неразјашњеном питању Космета, око којег је подељена и сама ЕУ. Поента је да све то у овом историјском моменту не знамо!

Грађани Србије размишљају о сиромаштву, беспарици, бахатости, о искљученој струји, деци која не могу да иду на екскурзију и повлаче се у себе, о породицама које се просто распадају и недостатку самопоштовања и неопходне вере у будућност..., а овдашња власт, трља Аладинову чаробну лампу и прича о некаквом „Београду на води“.