Након што је нашим грађанима на Косову и Метохији, противзаконитим распуштањем скупштина јединица локалне самоуправе на Косову и Метохији, а затим противуставним нечињењем председника Скупштине Србије ускраћено иборно право и право на учешће у управљању у јавним пословима, сада се истима крши и право на приступ суду.

Mожда темељна државна и друштвена реформа која нам предстоји на путу ка ЕУ ипак није по укусу српских грађана. Да не причамо о потпуно неразјашњеном питању Космета, око којег је подељена и сама ЕУ. Поента је да све то у овом историјском моменту не знамо!

Све је почело тиме што овога пута ни једна партија или покрет нису самозадовољно и гордо пожурили да баш они буду први који ће упутити позив другима на сарадњу. Како је то раније био случај, када су биле мање искусне и мање православне, све партије су журиле да баш оне пошаљу тај први позив и да га, неизоставно, објаве преко свих новина.

Након две године битисања ове неугледне фонтане, која је, ето, бар представљала Теслин патент (што нигде са стране није означено пригодном таблом, иако су аутори потрошили знатне новце на „просторно уређење“ угла где је постављена), на Београд се спустио први озбиљан снег.

Демократска странка се након великих унутрашњих сукоба оријентисала да буде јасно одређена као једина јасно профилисана опозиција СНС-а и тежњи Александра Вучића и да уведе неку врсту преобраћеничког апсолутизма и све израженијег личног облика владавине.

Обичан човек може да верује у свет у којем је могуће поништити или заборавити сву крв која је проливена у српско-хрватским односима. Председник Србије и остали званичници државе српског народа немају право на такве заблуде, зато што су у њиховом случају прескупе.

Оно што највише боли је чињеница да му срамоту нуде и скоро све његове вође! Зато је слобода, и сваки сан о њој, по први пут тако далеко. Бираће народ-роб оно што нема, и за чим жуди. Бираће наду да бар мало живи боље.

Тог је дана председник Тадић, возач над возачима, навијач над навијачима, премијер над премијерима, показао и да је пријатељ над пријатељима. Тог је дана открио најстроже чувану тајну, тајну над тајнама. Председник Фијата, Серђо Маркионе, мој је пријатељ, обзнанио је председник.

Ма колико за себе мислили да смо еволутивно напредни, борба за власт у нашој врсти одвија се истом жестином. Боримо се за власт некада као животиње – агресијом и физичким обрачуном, а некада цивилизовано – гласањем на изборима. Метод је различит, али је суштина борбе иста: стећи власт. А власт је највећи афродизијак. Стога су мушкарци опседнути њоме.