Kо је заслужан за либерализацију визног режима? Свакако не они који су претили да ”Европа нема алтернативу”, затворили тржиште за руске инвестиције и били спремни да потписују неповољне уговоре да би удовољили бирократији у Бриселу. 

Историјски, освајање апсолутне власти на предстојећим изборима омогућиће демонтажу Устава, а то је по многима и главни мотив њиховог расписивања. Никаквог другог логичног разлога нема. Власт је и сада довољно централизована; и сада је у могућности да сасвим комотно влада, реконструише се, дограђује, награђује.

Наравно да су потребна извињења, али извињења морају бити обострана. Инсистирати на томе да Србија треба да се извини, а истовремено један масакр славити као дан тобожње победе, само по себи представља неморалан чин који заслужује сваку осуду.

После годину и по дана њихове власти у Србији се живи још горе и никакво решење за економски и социјални опоравак није нам понуђено. Актуелни режим влада искључиво медијима, тајним службама и лажним обећањима, и тако намерава да опстане на власти.

Питање за ДСС: докле ће оваквим јастребовима ДС-а супротстављати стерилне метузалеме из својих салона? Где су Бакарец, Борко Илић, Александар Поповић? Ако је ДСС стварно постао ово што се да видети из њихових килавих „протеста против сепаратистичког статута“, да ми ипак потражимо неког новог за следеће изборе?

О цензури и аутоцензури у традиционалним медијима не треба пуно трошити речи. Данас је неслобода медија далеко израженија него у Милошевићево време јер нема опозиционих гласила који су тада жестоко критиковали режим, попут Наше Борбе, Демократије, Српске речи, Погледа, Б92, НТВ СТБ или Радио Индекса.

У жељи да „не спутавају“ децу, родитељи им ускраћују неопходно „уљуђивање“ и остављају их у полудивљем стању. А из тог полудивљег стања лако произилазе и ситуације као што су физички напади на сопствене родитеље.

Време је да православни србски националисти, који смисао свог постојања и борбе виде у истинољубивом и једнодушном служењу Богу и својим ближњима, развију стег светосавске саборности, са крилатицом: „Да се обожимо, сложимо и умножимо“!

Оперисана од навике да становништву појашњава зашто ради то што ради, а не оно што би било логичније да ради, власт у Србији жестоко профитира на томе што нема директних преноса процеса пред Међународним судом правде.

Све дилеме око новог египатског председника, изгледа нове египатске владе и будућег утицаја Вашингтона на унутрашњу и спољњу политику Египта ће бити отклоњене за мање од два месеца.