Људско биће има права на свој „психопатолошки профил“, који код стваралаца чак ни не представља неки велики проблем, јер они јаким даром и добром сублимацијом скоро увек успевају да пониште негативно и разаралачко у својој души (о томе често говорим у емисији „Светски ствараоци на српском каучу“).

Реч је о генералној амбицији ДС-а да око себе окупи све проевропске снаге у Србији. Колико видим, од мањинских заједница само смо још ми остали на ногама. Сви остали или су се утопили, или су на тако кратком ланцу према Демократској странци да ни главу не могу да дигну.

Време је за потпуно преиспитивање српско-хрватских односа, који уопште нису "комликовани". Нису ништа компликованији од, рецимо, односа Немаца и Јевреја тридесетих и четрдесетих година прошлог века, или Турака и Јермена још коју деценију раније.

И би тако. Љешеш је пуштен жив, а унапријед мртав и немоћан да ишта сувисло каже. Кад је дошао у свој град, његова се душа убрзо претворила у ноћног лептира настрадалог у контакту са ватром која у тој заједници неда ником да слободније дише.

Иза Путина стоје дела, васкрсавање целе једне нације из мртвих. Иза Обаме барем покушаји кобељања са језивом америчком економском кризом и проблемима са окончањем америчких ратова. Иза Бориса Тадића је – Борис Тадић. И сви његови мишићи, које до сада нисмо имали прилике да видимо.

Зашто наша држава није организовала централну прославу у Бцограду, већ су се њени представници појавили на прослави у Андрићграду не би ли на тај начин показали своју „велику „бригу за српске националне интересе.

Mожда темељна државна и друштвена реформа која нам предстоји на путу ка ЕУ ипак није по укусу српских грађана. Да не причамо о потпуно неразјашњеном питању Космета, око којег је подељена и сама ЕУ. Поента је да све то у овом историјском моменту не знамо!

Била је то грешка бранилаца министровог доктората, јер су тим поступком само повећали занимање јавности, којој је одмах постало јасно да се дешава нешто необично и нелегално.

Након две године битисања ове неугледне фонтане, која је, ето, бар представљала Теслин патент (што нигде са стране није означено пригодном таблом, иако су аутори потрошили знатне новце на „просторно уређење“ угла где је постављена), на Београд се спустио први озбиљан снег.

Иако није прошла деценија или више, можемо са сигурношћу тврдити да је инвестициони темпо којем присуствујемо, од формирања владе чији је Први потпредседник Вучић био, недовољан да би се ,,визија“ о дванаестоцифреној инвестицији сматрала остваривом.