И би тако. Љешеш је пуштен жив, а унапријед мртав и немоћан да ишта сувисло каже. Кад је дошао у свој град, његова се душа убрзо претворила у ноћног лептира настрадалог у контакту са ватром која у тој заједници неда ником да слободније дише.

Бити мртав није нека мана. Остаје ти у овој државици и могућност да будеш реизабран после смрти. Шта ако неки од адвоката затражи изузеће живог и захтева да суди мртви судија? Који не може и да хоће да буде пристрасан. Просто, само мртав Србин је поштен Србин и ја хоћу да ми он суди.

Зашто наша држава није организовала централну прославу у Бцограду, већ су се њени представници појавили на прослави у Андрићграду не би ли на тај начин показали своју „велику „бригу за српске националне интересе.

Врата институција су им затворена. У њима су уместо „представника радничке класе“ експерти скупљени с коца и конопца, људи без радног стажа и угледа, али од центара моћи постављени да штите интерес „људи из сенке“. А пошто су за раднике институције затворене, за изношење свог мишљења користе пруге и путеве.

Била је то грешка бранилаца министровог доктората, јер су тим поступком само повећали занимање јавности, којој је одмах постало јасно да се дешава нешто необично и нелегално.

Несумњиво је да ће државотворна, каква јесте власт у Србији, испунити те захтеве. Уосталом ова власт и јесте државотворна зато што ствара нове државе на тлу Србије. Резолуција ће поново еволуирати у стубове носаче независности тих, нових држава.

Иако није прошла деценија или више, можемо са сигурношћу тврдити да је инвестициони темпо којем присуствујемо, од формирања владе чији је Први потпредседник Вучић био, недовољан да би се ,,визија“ о дванаестоцифреној инвестицији сматрала остваривом.

Јушченко одлази али проблеми остају. Економија се не може опоравити без већих страних инвестиција, борба са корупцијом је тешка стабилним земљама. Политичка поларизација која има етничку конотацију будућност ове, велике и потенцијално богате, земље чини веома неизвесном.

Покрајински избори и даље остају опасност за немађарске аутономашке политичаре који себи нису испословали фотеље у републичкој власти. Ипак, политичка трговина аутономијом Војводине је етички политички проблем оних који још увек верују да један исти народ треба да се осамостали од сопствене државе.

Превелики је број искоришћених прилика да би се његова каријера приписала само срећи. Нити је то могуће постићи уз помоћ само једног талента или технике. Чак је и умро на време, баш на самом почетку велике кризе која је уништила његову државу и режим.