Успешна борба властодржаца у Србији за или против територијалог интегритета Србије се наставља изјавом да ће по доношењу мишљења МСП тражити од Генералне скупштине УН тумачење мишљења. Потом ће од МСП тражити мишљење о тумачењу, затим тумачење о мишљењу тумачења и тако даље.

Бора је био дипломата врхунског домета. Могао је то бити, пре свега, зато што је, као правник и аналитичар, добро прознавао суштину дрштвених и политичких процеса, зато што је познавао циљеве и могућности како своје земље тако и земље слуижбовања и што је био у стању да реално сагледа могућности за сарадњу.

Циници би лако могли да поставе питање ко ће уопште знати да је Суд донео било какву одлуку. Ко је српску јавност "поштедео" призора из процеса око којег Србија већ годину и по дана гради комплетну дипломатску активност у вези са најбитнијим државним питањем, као и анализа свега што се дешава у том спору?

Народ, у потпуности слуђен актуелним дешавањима, гледа у неверици како се врши примопредаја власти, уз пуно међусобних, чак и нескривених смешака и намигивања, па чак и јавних међусобних очијукања у стилу “могли би и заједно да владамо”, уз крајњи закључак “нека, рано је, има времена, следећи пут”!

Стари закон о безбедности у саобраћају није ваљао јер се није примењивао на све учеснике у саобраћају. Иста судбина чека и овај нови – ако га буду спроводили исти људи са истим навикама. Не треба мењати законе, него људе који су корумпирани и склони „сређивањима ствари“ према свом нахођењу.

Нисмо ваљда толико луди и бестидни да Косово прогласимо непотребним баластом или теретом кога треба што пре да се отарасимо, да га што пре дамо својим непријатељима, а да бисмо  почели „да живимо пуним плућима и без обавеза“?!

Добијање условљених кредита није гаранција исплативости пројеката. Овде кредитори не преузимају на себе ризик подухвата, јер им се као гарант враћања јавља држава Србија и зато се аналитичке службе давалаца кредита при процењивању понашају јако комотно.

Да ли су то само чланови Младе Босне (Срби, Хрвати и Муслимани-састав организације није ни Титова историографија оспоравала) били незадовољни у тој идиличној и савршеној царевини, коју многи данас сматрају претечом Европске уније, и првом правом мултиетничком творевином у Европи? Наравно да не!

Тамо смо осетили слогу и снагу опозиције, која није могла да се сложи ни поводом овог комадања Србије. Нису могли да упуте заједнички позив, нити да доведу своје присталице. Из Скупштине би изашли сви они да нас је било неколико хиљада, јер је то неколико хиљада гласова, јер им је до тога изгледа једино стало.

Исламска република се у томе показала успешнија од шаха. Она је спровела префињену кампању дезинформацијама која је претходила рату у Ираку 2003. год. како би уверила САД да ће инвазија на Ирак бити лака у војном смислу и да ће Ирачани дочекати Американце широм отворених руку.