А онда је поменути Месић нашим дилетантима показао како „то“ раде мајстори: посету „Косову“ је померио за дан, а на дан православног Божића, празника који симболизује мир и праштање, помиловао ратног злочинца који је осуђен за убијање православних Срба.

Судећи по најавама веома брзо и потребном већином, скоро једногласно, усагласиће се Статут са Уставом. Да ли ће се тим чином нешто решити и шта? Да ли то значи да су сви његови недавни писци и доносиоци искрено и трајно променили своја схватања усвајајући измене супротне свом првобитном делу? 

Време је за потпуно преиспитивање српско-хрватских односа, који уопште нису "комликовани". Нису ништа компликованији од, рецимо, односа Немаца и Јевреја тридесетих и четрдесетих година прошлог века, или Турака и Јермена још коју деценију раније.

Ако заиста хоће да покаже да сви сносимо исти терет болних мера, могао би да укине такозване посебне или специјалне саветнике, који примају више од 100.000 динара а најчешће ништа не раде. Постављена лица не би могла кад им се прохте да мењају мобилне телефоне, лаптопове, таблете, већ да трендове прате о свом трошку.

Иза Путина стоје дела, васкрсавање целе једне нације из мртвих. Иза Обаме барем покушаји кобељања са језивом америчком економском кризом и проблемима са окончањем америчких ратова. Иза Бориса Тадића је – Борис Тадић. И сви његови мишићи, које до сада нисмо имали прилике да видимо.

И заиста, кад вам неко каже да је негде, па макар и на Косову „бачено“ две и по милијарде евра, а уз то вам не каже да се то односи на период од тринаест година, што ће рећи 200 милиона годишње, а што је мање од рецимо годишњег губитка узрокованог применом ССП-а, наравно да ћете бити револтирани.

Mожда темељна државна и друштвена реформа која нам предстоји на путу ка ЕУ ипак није по укусу српских грађана. Да не причамо о потпуно неразјашњеном питању Космета, око којег је подељена и сама ЕУ. Поента је да све то у овом историјском моменту не знамо!

Једини начин на који би евро могао — можда — бити спашен је да Немачка и Европска централна банка схвате да заправо они морају да промене своје понашање, да више троше и, да, да прихвате већу инфлацију. А ако то не учине – па добро, Грчка ће ући у историју као жртва туђе охолости.

Тако ће у данашњој Србији уместо оних који слуте буру, и које као ружан сан прогони искрена посвећеност некој идеји, неупоредиво пожељнији бити они „паметни људи” који знају да „продају идеју за вечеру”. (А веру је „блам” и помињати!)

Путин и Обама трудили су се да на заоштравају овај и иначе веома оштар проблем. Ништа ново око тога није речено. Саговорници су једино констатовали да ,,без обзира на разлике, две стране треба да наставе тражење заједничког решења’’.