Познајете ме и познајете Двери већ 15 година. За то време никада Вас нисмо слагали, ни преварили, нити издали. Никада нисмо изневерили своје принципе нити одустали од борбе за живот Србије. Зато се сада обраћам свима онима који су од 1990. године на изборима увек гласали патриотски.

Јошка Броз и његова КП утопиће се у масу сличних, пошто овде, нажалост, никада није спроведена лустрација. Али, не она  која би се односила на режим Слободана Милошевића. Лустрација која је овој земљи још потребнија јесте она која би почистила са јавне сцене и оне који су се огрешили у режиму Јосипа Броза Тита.

На овим изборима, изгледа, и политичари су свесни колико смо у дубиози и колико ни леп осмех, ни искрено испричана лаж не вреде, па на плакатима готово нико не сме да нас погледа у очи. А, и шта има ту да се гледамо, и онако је све јасно – и ко ће бити, а и како ће нама (обичним људима) бити.

У сваком случају, мало парче песка по имену Кувајт може представљати значајног спољнотрговинског партнера Србије, јер не заборавимо – то парченце песка лежи на изворима “црног злата” око којег су се деведесетих водиле жестоке борбе током америчке инвазије.

Грађани Србије размишљају о сиромаштву, беспарици, бахатости, о искљученој струји, деци која не могу да иду на екскурзију и повлаче се у себе, о породицама које се просто распадају и недостатку самопоштовања и неопходне вере у будућност..., а овдашња власт, трља Аладинову чаробну лампу и прича о некаквом „Београду на води“.

Српска Википедија постигла је резултат каквим се не може подичити ниједна културна институција у земљи. Неко је био марљив и избројао је – интернет енциклопедија која представља рад мале војске волонтера са вољом да своје знање поделе са другима, одштампана би бројала 40 томова.

У овој кампањи сам свашта чуо о себи. Нисам ни име својих противника поменуо до пре неколико дана. Само сам једну ствар рекао - Мене вређајте колико хоћете, радите шта хоћете, али да урушавате Србију и њену стабилност, то вам не дам и то вам нећу дозволити. Никада.

Mи који нисмо имали срећу да нас неко поведе да и ми видимо мало света, не треба да очајавамо. Наши пионири-истраживачи брзо ће се вратити пуни утисaка, а онда и све нас повести тамо где је риба много већа, нико не пљује по улицама и све је бесплатно.

Важно је напоменути да је Мишковић сасвим погодна фигура за постизање рејтинга. У питању је персонификација једног система. Теоретичарима политике је добро познато да је лакше везати пажњу народа за одређену фигуру него за неки деперсонализовани процес.

Рогановићка је, уз то, „Културни додатак“ претворила у илустровани каталог мишљења и интервјуа Биљане Србљановић, Владимира Арсенијавића, Марка Видојковић и осталих уметничких ведета Друге Србије. Тако се он данас претворио само у ћирилично издање Хелсиншке повеље или Пешчаника.