Она друга, незбланута раја се пита много тога. Зашто је ухапшено око 500 лица, а у притвору задржано скоро десет пута мање? Кога је то полиција хапсила, кад их је толико пуштено на слободу? Или, ако су „прави“ хапшени, зашто нису задржани у притвору? Ко ту не ради добро свој посао: полиција, судови, тужилаштво?

Најсвежији пример ове нове „секуларне забринутости“ представља случај извесне Соиле Лаутси, грађанке Италије финског порекла, која је више од пола деценије водила битку да се из школске учионице њене деце уклони симбол распећа.

Николић је, такође, један од кандидата за губитника и у наредном годишњем прегледу – другачији исход је могућ, али не и много вероватан. По количини претрпљених удараца и неуспеха, Ђилас јесте шампион међу губитницима у 2013. али Николић је, из кога год угла гледано, пр(а)во „разочарање године“. 

Оваквим изјавама само се продубљују политички сукоби, при чему Стјепан Месић наступа као лицемерни помиритељ и идеолог босанског државног јединства. На сличан начин он је бранио и целовитост социјалистичке Југославије.

Ко се слаже са овако постављеним питањима слаже се и са тим да се над Србијом надвила озбиљна опасност, и да ове изборе, ма шта мислили о самој природи избора и изборног процеса у оваквом (бес)поретку, треба схватити крајње озбиљно. 

Председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши је изјавио да је 2010. година пресудна у профилисању једног новог европског регионалног концепта и настајања нове, дунавске стратегије. Тако је Егереши својим изјавама и поступцима показао да му није стало до српског идентитета и карактера АП Војводине.

Када је донета одлука да се програм замене продужи до краја године, тиме је омогућена “хиперпродукција” потенцијалних корисника тог програма. Јасно је да ће, када се иста одлука напрасно повуче, добар део купаца којима је одобрен кредит остати “кратких рукава”. Па сад, ко се снашао, снашао се.

Чудни су путеви политичког конвертитства, то је стаза без повратка, и на примеру овог политичара можемо видети колико је потребно самопорицања и самопонижавања да би се постигло својеврсно преумљење и апсолутна промена једног идеолошког и политичког кода, чији је најрадикалнији гласоговорник он био.

Уместо подршке пројектима производње, узимају се кредити за увоз који морају да се врате од неке производње и то са каматама, а постојећа производња је мања из године у годину, док је дуг све већи. Не може се довека живети од кредита ММФ-а и чланства у ЕУ.

Правно обавезујући споразум, барем кроз призму нашег погледа на ствар, не значи признавање самопрокламоване независности Косова. На другој страни, морамо бити свесни чињенице да смо се Бриселским споразумом обавезали да нећемо блокирати једни друге у процесу ЕУ интеграција.