И тако се међу војвођанским Србима појавила идеја да су они Војвођани, а не Срби. Симболички капитал нуди неопходну материјализацију једног, заправо немогуће сиромашног “идентитета”.

Проседи рецепционар, Малијанци су обично много старији него што изгледају, убеђивао нас је да ће следеће године рели Париз-Дакар ићи старом рутом и да ће туарешки град без асфалта поново, макар на 24 сата, постати центар аутомобилског света.

Није незамисливо конструисати механизам по коме би скупштина само покретала питање поверења председнику, а грађани донели коначну одлуку на референдуму.

Mи који нисмо имали срећу да нас неко поведе да и ми видимо мало света, не треба да очајавамо. Наши пионири-истраживачи брзо ће се вратити пуни утисaка, а онда и све нас повести тамо где је риба много већа, нико не пљује по улицама и све је бесплатно.

Чудни су путеви политичког конвертитства, то је стаза без повратка, и на примеру овог политичара можемо видети колико је потребно самопорицања и самопонижавања да би се постигло својеврсно преумљење и апсолутна промена једног идеолошког и политичког кода, чији је најрадикалнији гласоговорник он био.

Рогановићка је, уз то, „Културни додатак“ претворила у илустровани каталог мишљења и интервјуа Биљане Србљановић, Владимира Арсенијавића, Марка Видојковић и осталих уметничких ведета Друге Србије. Тако се он данас претворио само у ћирилично издање Хелсиншке повеље или Пешчаника.

Правно обавезујући споразум, барем кроз призму нашег погледа на ствар, не значи признавање самопрокламоване независности Косова. На другој страни, морамо бити свесни чињенице да смо се Бриселским споразумом обавезали да нећемо блокирати једни друге у процесу ЕУ интеграција.

Остаје да видимо да ли Кацин у Београд долази само да подели пацке “неодговорним“српским политичарима који дају неумерене изјаве или ће у плану његове посете бити и понека ћушка српској власти.

Ако се узме у обзир – према речима неколицине важних израелских чланова безебдносних структура – да иранско нуклеарно оружје не би представљало животну претњу Израелу, онда треба потражити и неке друге разлоге за забринутост Израела у вези са иранским нуклеарним програмом.

Добром делу политичке елите било је стало да се Руси, благовременим плаћањем, покажу као поуздан партнер, јер то оправдава, макар психолошки, њихов потпис на уговору који су многи овде оспоравали. У том смислу, ових 400 милиона евра донекле могу да смире суноврат динара.