Ljudsko biće ima prava na svoj „psihopatološki profil“, koji kod stvaralaca čak ni ne predstavlja neki veliki problem, jer oni jakim darom i dobrom sublimacijom skoro uvek uspevaju da ponište negativno i razaralačko u svojoj duši (o tome često govorim u emisiji „Svetski stvaraoci na srpskom kauču“).

Reč je o generalnoj ambiciji DS-a da oko sebe okupi sve proevropske snage u Srbiji. Koliko vidim, od manjinskih zajednica samo smo još mi ostali na nogama. Svi ostali ili su se utopili, ili su na tako kratkom lancu prema Demokratskoj stranci da ni glavu ne mogu da dignu.

Vreme je za potpuno preispitivanje srpsko-hrvatskih odnosa, koji uopšte nisu "komlikovani". Nisu ništa komplikovaniji od, recimo, odnosa Nemaca i Jevreja tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, ili Turaka i Jermena još koju deceniju ranije.

I bi tako. Lješeš je pušten živ, a unaprijed mrtav i nemoćan da išta suvislo kaže. Kad je došao u svoj grad, njegova se duša ubrzo pretvorila u noćnog leptira nastradalog u kontaktu sa vatrom koja u toj zajednici neda nikom da slobodnije diše.

Iza Putina stoje dela, vaskrsavanje cele jedne nacije iz mrtvih. Iza Obame barem pokušaji kobeljanja sa jezivom američkom ekonomskom krizom i problemima sa okončanjem američkih ratova. Iza Borisa Tadića je – Boris Tadić. I svi njegovi mišići, koje do sada nismo imali prilike da vidimo.

Zašto naša država nije organizovala centralnu proslavu u Bcogradu, već su se njeni predstavnici pojavili na proslavi u Andrićgradu ne bi li na taj način pokazali svoju „veliku „brigu za srpske nacionalne interese.

Možda temeljna državna i društvena reforma koja nam predstoji na putu ka EU ipak nije po ukusu srpskih građana. Da ne pričamo o potpuno nerazjašnjenom pitanju Kosmeta, oko kojeg je podeljena i sama EU. Poenta je da sve to u ovom istorijskom momentu ne znamo!

Bila je to greška branilaca ministrovog doktorata, jer su tim postupkom samo povećali zanimanje javnosti, kojoj je odmah postalo jasno da se dešava nešto neobično i nelegalno.

Nakon dve godine bitisanja ove neugledne fontane, koja je, eto, bar predstavljala Teslin patent (što nigde sa strane nije označeno prigodnom tablom, iako su autori potrošili znatne novce na „prostorno uređenje“ ugla gde je postavljena), na Beograd se spustio prvi ozbiljan sneg.

Iako nije prošla decenija ili više, možemo sa sigurnošću tvrditi da je investicioni tempo kojem prisustvujemo, od formiranja vlade čiji je Prvi potpredsednik Vučić bio, nedovoljan da bi se ,,vizija“ o dvanaestocifrenoj investiciji smatrala ostvarivom.