Izgleda da su sve naše dosadašnje vlade vrlo uspešno satirale opoziciju, da bi u ovim okolnostima koje imamo danas morali ići čak dotle da je moraju nekakao napraviti ako ništa drugo ono zbog same forme.

U želji da „ne sputavaju“ decu, roditelji im uskraćuju neophodno „uljuđivanje“ i ostavljaju ih u poludivljem stanju. A iz tog poludivljeg stanja lako proizilaze i situacije kao što su fizički napadi na sopstvene roditelje.

Zagovornici autonomije Vojvodine, pa i njenog ocepljenja od matične države, svesno zaobilaze ovu činjenicu, jer ona ne ide u prilog rastakanja Srbije, čak naprotiv. Većinski narod u Srbiji je i većinski narod u Vojvodini, bez obzira na višedecenijski trud zagovornika autonomije da stvore novu naciju, takozvane Vojvođane.

Operisana od navike da stanovništvu pojašnjava zašto radi to što radi, a ne ono što bi bilo logičnije da radi, vlast u Srbiji žestoko profitira na tome što nema direktnih prenosa procesa pred Međunarodnim sudom pravde.

Normalni put srpskog naroda bio je da tu Jugoslaviju popravlja jer je on i stvorio. Ako je sprski narod položio tolike žrtve i išao putem stvaranja zajedničke države i ako je to već učinjeno – vraćanje nazad bilo bi poništavanje svih tih žrtava. 

Uspešna borba vlastodržaca u Srbiji za ili protiv teritorijalog integriteta Srbije se nastavlja izjavom da će po donošenju mišljenja MSP tražiti od Generalne skupštine UN tumačenje mišljenja. Potom će od MSP tražiti mišljenje o tumačenju, zatim tumačenje o mišljenju tumačenja i tako dalje.

Cinici bi lako mogli da postave pitanje ko će uopšte znati da je Sud doneo bilo kakvu odluku. Ko je srpsku javnost "poštedeo" prizora iz procesa oko kojeg Srbija već godinu i po dana gradi kompletnu diplomatsku aktivnost u vezi sa najbitnijim državnim pitanjem, kao i analiza svega što se dešava u tom sporu?

U upornom iščekivanju da će nam „Đura oprostiti što nas je tukao“, ne smemo i nismo u stanju da reagujemo čak ni na otvorene genocidne Klarkove pozive. A Klark nije makar ko.

Stari zakon o bezbednosti u saobraćaju nije valjao jer se nije primenjivao na sve učesnike u saobraćaju. Ista sudbina čeka i ovaj novi – ako ga budu sprovodili isti ljudi sa istim navikama. Ne treba menjati zakone, nego ljude koji su korumpirani i skloni „sređivanjima stvari“ prema svom nahođenju.

Suvišno je komentarisati neuspele pokušaje ambasadora Kirbija da opravda ulogu njegove zemlje i ostalih članica NATO u vezi sa „otimanjem KiM“, na jednoj i pronalaženje argumenata za osude onoga šta se dešavalo na Krimu. Odkuda mu tolika smelost  da izjavi: „Ponavljam, pitanje Kosova smo rešavali u UN“.