Brejvikova motivacija očigledno se zasniva na politici identiteta, umesto na starostavnim religijskim ubeđenjima.Kao što je već istaknuto, on pozira kao „hrišćanski ratnik“, ali njegovi stavovi ne bi baš najbolje prošli kod okorelih hrišćana.

Stavljanje privrede pod vlast države, glavni recept kojim se zapadne zemlje bore protiv ekonomske krize koja dobija razmere katastrofe, imao bi u Srbiji tragične posledice. Politička Srbija, i “evropska” i “narodnjačka”, državu shvata kao sredstvo za finansiranje partija i brzo bogaćenje pojedinaca.

Islamska republika se u tome pokazala uspešnija od šaha. Ona je sprovela prefinjenu kampanju dezinformacijama koja je prethodila ratu u Iraku 2003. god. kako bi uverila SAD da će invazija na Irak biti laka u vojnom smislu i da će Iračani dočekati Amerikance širom otvorenih ruku.

Dok srpski ministri najavljuju državnu pomoć italijanskoj auto industriji, vlade širom sveta okreću se prokaženom ekonomskom nacionalizmu kako bi svoje građane zaštitile od posledica svetske ekonomske krize.

Ostaje da vidimo da li Kacin u Beograd dolazi samo da podeli packe “neodgovornim“srpskim političarima koji daju neumerene izjave ili će u planu njegove posete biti i poneka ćuška srpskoj vlasti.

Bora je bio diplomata vrhunskog dometa. Mogao je to biti, pre svega, zato što je, kao pravnik i analitičar, dobro proznavao suštinu drštvenih i političkih procesa, zato što je poznavao ciljeve i mogućnosti kako svoje zemlje tako i zemlje sluižbovanja i što je bio u stanju da realno sagleda mogućnosti za saradnju.

Pravila u takvim situacijama zabranjuju još nešto, a ne samo prikazivanje "Mućki". Recimo, vređanje osobe (ili osoba) zbog čije je smrti i proglašena nacionalna žalost – to bi, barem po logici stvari, moralo da povlači zakonsku odgovornost.

Narod, u potpunosti sluđen aktuelnim dešavanjima, gleda u neverici kako se vrši primopredaja vlasti, uz puno međusobnih, čak i neskrivenih smešaka i namigivanja, pa čak i javnih međusobnih očijukanja u stilu “mogli bi i zajedno da vladamo”, uz krajnji zaključak “neka, rano je, ima vremena, sledeći put”!

Put koji nema alternativu popločan turskom kaldrmom??? Prodato!!! Prodato!!! Prodatooo!!!! Vi gospodine imate neko pitanje? Pitate da li smo i mi na prodaju? Vi ste očigledno ovde zalutali, pošto ste totalno neobavešteni. Mi smo se odavno prodali!

Nismo valjda toliko ludi i bestidni da Kosovo proglasimo nepotrebnim balastom ili teretom koga treba što pre da se otarasimo, da ga što pre damo svojim neprijateljima, a da bismo  počeli „da živimo punim plućima i bez obaveza“?!