Taj i takav NATO, o čijoj spremnosti da bombarduje suverenu državu koja ga ne ugrožava mi Srbi imamo izvesna saznanja, Šutanovcu i ostalim nabrojanim društveno-političkim subjektima deluje ne samo kao prihvatljivo, već kao najbolje  rešenje.

Naime, u Briselu, Berlinu i Vašingtonu su svesni da ova vlast stoji na dva stuba - na podršci koju dobijaju od njih usred ispunjavanja naloga i oreolu rodoljublja, koji iz nekih razloga (delom i zahvaljujući našim kripto-analitičarima) i dalje imaju u očima jednog dela javnosti.

Nije poznato da li će Vlada radi svog opstanka biti raspoložena da ispuni zahteve iz Novog Pazara, ali se stiče utisak da dok se Srbija, hteli ili ne, približava Evropi, jedan njen deo izgleda još živi u Otomanskom carstvu, kada se osvojena zemlja delila na ejalete i sandžake.

Postojanje sindroma megatrendizacije ne samo našeg obrazovanja je samo izraz dubokog i razarajućeg procesa moralnog rastakanja našeg društva i njegove sve pogubnije deintelektualizacije.

A onda je pomenuti Mesić našim diletantima pokazao kako „to“ rade majstori: posetu „Kosovu“ je pomerio za dan, a na dan pravoslavnog Božića, praznika koji simbolizuje mir i praštanje, pomilovao ratnog zločinca koji je osuđen za ubijanje pravoslavnih Srba.

Činjenica je pak da je Srbija na Zapadu odbačena kao partner još 19-om veku i da su se stereotipi o srpskoj državi i srpskom društvu na Zapadu održali do danas i očigledno se neće menjati ni u ovom veku.

Vreme je za potpuno preispitivanje srpsko-hrvatskih odnosa, koji uopšte nisu "komlikovani". Nisu ništa komplikovaniji od, recimo, odnosa Nemaca i Jevreja tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, ili Turaka i Jermena još koju deceniju ranije.

Obaranje sajtova je posebna tema. Koliko god premijer i njegovi puleni pokušavali da relativizuju tu priču omalovažavanjem sajtova „za koje niko nije čuo“, indikativno je da se radi isključivo o onima koji kritikuju Vučića. 

Iza Putina stoje dela, vaskrsavanje cele jedne nacije iz mrtvih. Iza Obame barem pokušaji kobeljanja sa jezivom američkom ekonomskom krizom i problemima sa okončanjem američkih ratova. Iza Borisa Tadića je – Boris Tadić. I svi njegovi mišići, koje do sada nismo imali prilike da vidimo.

Kratka hronika „direktnih pregovora“ Beograda i Prištine može se vrlo jednostavno opisati kao „davanje Albancima svega što su tražili“, budući da se Briselski sporazum na kraju sveo na Ahtisarijev plan (koji su Albanci već usvojili kao konstitutivni dokument „Republike Kosovo“)