U prezentaciji zločina u građanskom ratu u Bosni ima svega samo ne jasnih činjenica i dokaza. Međutim to ne smeta propagandnoj mašini da operiše nikad dokazanim brojkama i to uz isključivo okrivljivanje celog srpskog korpusa.

Onda sledi još malo kukanja kako je narod lenj, kako iako ima malo ima i više nego što je zaradio, i kako je njemu zbog toga teško ali da mu bude lakše kada se seti da je na izborima pobedio baš zato što je obećao reforme, akciju i promene i da je gotovo polovina onih koji su izašli na izbore rekla „da“ baš tome planu i tom pozivu!

U Centru za kulturnu dekontaminaciju jasno se zna šta je istina i tu nema prostora nikakvom panegiriku o plodnoj i inspirativnoj razmeni mišljenja, osim u književnoj imaginaciji Dragana Velikića.

Naše probleme nikada neće hteti drugi da rešavaju, niti imaju razloga za to. Poenta je u tome da da budemo sigurni u sebe i svoje snage i sposobnosti, da se oslonimo na sopstvene snage i aktivno i sistematski radimo na poboljšanju svog položaja.

Ovim predlogom rezolucije, koji je ponudio Tadić, osudio bi se samo jedan zločin a druga rezolucija bi trebalo da predstavlja njenu dopunu. Dakle, Jelko Kacin je potpuno u pravu. Trebalo bi usvojiti samo jednu rezoluciju kojom se osuđuju svi ratni zločini bez razlike.

Poznajući ovaj osnovni Vučićev medijski i politički metod, nema nikakve dileme da antiruska pisanja Kurira i Informera predstavljaju upravo njegov lični interes i stav. Prilično je indikativno što su ova „ekskluzivna otkrića“ Kurira zapravo stare i otrcane drugosrbijanske optužbe, koje od 2008. ponavljaju Nenad Čanak, LDP i pojedini plaćeni zapadni lobisti.

Taj i takav NATO, o čijoj spremnosti da bombarduje suverenu državu koja ga ne ugrožava mi Srbi imamo izvesna saznanja, Šutanovcu i ostalim nabrojanim društveno-političkim subjektima deluje ne samo kao prihvatljivo, već kao najbolje  rešenje.

Činjenica je da je Grčka počinila greške u svojoj žurbi da prihvati evro. Ipak, nije ona jedina država koja je popustila pred iskušenjem izvesnog "računovodstvenog ulepšavanja" svoje situacije kako bi pristupila blagodetima zajedničke monete.

Nije poznato da li će Vlada radi svog opstanka biti raspoložena da ispuni zahteve iz Novog Pazara, ali se stiče utisak da dok se Srbija, hteli ili ne, približava Evropi, jedan njen deo izgleda još živi u Otomanskom carstvu, kada se osvojena zemlja delila na ejalete i sandžake.

Naravno da ima zemalja u kojima je olakšano otpuštanje, a postoje dobre mogućnosti za zapošljavanje i obezbeđena je socijalna sigurnost tokom nezaposlenosti. Ali je Srbija daleko od tih zemalja i Srbija ne može svojim nezaposlenima omogućiti onaj nivo socijalne i egzistencijalne sigurnosti.