Paralelno sa velikom krizom i napetosti u Persijskom zalivu, odvija se i proces političkog rekomponovanja regiona koji predstavlja veliku nepoznanicu i potencijalnu opasnost za Vašington i njegove saveznike.  

Opozicija, kao priznanje sopstvene nemoći, sve češće preti praznom puškom - ulicom. Priviđa im se da će na jesen krenuti neki socijalni nemiri velikih razmera, ali realnije je očekivati permanentne pritiske pojedinih preduzeća ili esnafa na Vladu, nego što će pogođeni krizom radikalizovati političku scenu.

Tokio iza sebe ima i SAD, a nakon razgovora sa američkim ministrom odbrane Leonom Panetom, šef japanske diplomatije Koićiro Gemba je saopštio da će dve zemlje-saveznice učiniti „da se normalizuju japansko-kineski odnosi".

Smatram da je Bajdenova poseta od izuzetnog značaja za spoljnopolitičku poziciju naše zemlje. A učešće u "Partnerstvu" nije ni u kakvoj koliziji sa našom neutralnošću. Sve nacionalne interese i ciljeve u oblasti odbrane možemo da ostvarimo kroz "Partnerstvo".

U Moskvi na demonstracije je izašlo oko dvadeset hiljada ljudi. Prema podacima policije, bilo je okupljeno 14.000 ljudi a organizatori navode brojku od 150.000. Realna cifra je sasvim blizu podatku policije.

DŽozef Bajden je rekao to šta je hteo da kaže, državni vrh Srbije nije rekao ono što sada, verovatno, i ne može da kaže. Je li to dovoljno za „resetovanje” odnosa Srbije i SAD? Može li se „resetovati” jednostrano proglašena nezavisnost Kosova? Vašington smatra da može i da život ide dalje.

Petnaest hiljada najsavremenije naoružanih vojnika, praćenih raketnom i artiljerijskom vatrom, helikopterima i bespilotnim letelicama, napali su „poslednje uporište“ talibanskog pokreta. Rezultat? „Poslednje uporište“ palo je bez otpora.

Ovako nešto se nikada ne bi dogodilo u Gadafijevskoj Libiji a SAD su upravo direktno i indirektno učestvovale u ubistvu Moamera Gadafija. Amerika je stvorila “novu” Libiju u kojoj je više nego ikada u njenoj ranijoj istoriji prisutan radikalni islamski faktor. Sve se vraća rekli bismo.

Liderstvo SAD na Balkanu u ovom se trenutku svodi na nameru Vašingtona da disciplinuje balkanske zemlje bez trupa i bez para, koristeći EU naizmenično kao štap i šargarepu. Čitalac će reći da je smešno da Amerika zemljama evropskog kontinenta nudi ulazak u Evropsku uniju.

Što se tiče ekonomskih odnosa, prema F. Fukojami, reč mora biti o korekciji kapitalizma u smislu do kojeg stepena država mora pomagati društvu da bi se osposobilo za promene. Nova ideologija ne treba da smatra tržište kao cilj sam za sebe.