Kada su kneza Miloša pitali da li se on slaže sa odredbama u zakonima koje popečateljstva predlažu, on je odgovorio: „Kako da ne ali stavite na kraju još jedan član. Biće onako kako knez kaže“. E, tako će izleda biti i sa izborima, uz još jedno „preslušavanje trake“ šta kažu oni iz Berlina i Vašingtona.

Dobili smo „beli Šengen“ koji će moći da koriste oni kojima su i dosad vize vadile agencije. Da, biće od koristi i onim srećnicima koji su, ostavši bez posla u svojoj zemlji, našli posao u EU. Koristiće ga i naša omladina koja će sad moći da „kulira“ pred evropskim kafićima.

Osnovni problem je u tome da je ona izgubila poverenje svog biračkog jezgra koje pripada ostacima srednje klase i koji i dalje u sebi nose osećanje i ubeđenje da su prevareni i izdani upravo od Demokratske stranke i načina na koji je ona sprovodila vlast kršeći osnovne demokratke principe.

Bilo kakav spoljnopolitički zaokret neće biti moguć, pošto imamo paralelne političke strukture koje, u teoriji, mogu odbiti poslušnost zvaničnoj državnoj politici. Ukinuti ovakvu autonomiju biće neizvodljivo, pošto samo „građani i građanke“ Vojvodine mogu da odlučuju o promeni granica Vojvodine.

Posle ovih reči, ja pitam ministra, da li sve ovo izrečeno u vezi neophodnosti izbora prestaje da važi, u slučaju kada je on postavljen za ministra? Ne vidim da se više bavio pitanjem izbora od kada je postavljen za ministra! Da li su njegova deca sada dobila „vremena“?

Vest da ćemo u nekoj od narednih sezona F1 najverovatnije videti i srpski tim zvuči gotovo neverovatno. Samo, čini se da bi  Srbija, kako bi stigla na cilj, ipak morala da uskoro stane u pit stop, kako bi makar zamenila izlizane i istrošene pneumatike!

Ona druga, nezblanuta raja se pita mnogo toga. Zašto je uhapšeno oko 500 lica, a u pritvoru zadržano skoro deset puta manje? Koga je to policija hapsila, kad ih je toliko pušteno na slobodu? Ili, ako su „pravi“ hapšeni, zašto nisu zadržani u pritvoru? Ko tu ne radi dobro svoj posao: policija, sudovi, tužilaštvo?

Joška Broz i njegova KP utopiće se u masu sličnih, pošto ovde, nažalost, nikada nije sprovedena lustracija. Ali, ne ona  koja bi se odnosila na režim Slobodana Miloševića. Lustracija koja je ovoj zemlji još potrebnija jeste ona koja bi počistila sa javne scene i one koji su se ogrešili u režimu Josipa Broza Tita.

Nikolić je, takođe, jedan od kandidata za gubitnika i u narednom godišnjem pregledu – drugačiji ishod je moguć, ali ne i mnogo verovatan. Po količini pretrpljenih udaraca i neuspeha, Đilas jeste šampion među gubitnicima u 2013. ali Nikolić je, iz koga god ugla gledano, pr(a)vo „razočaranje godine“. 

U svakom slučaju, malo parče peska po imenu Kuvajt može predstavljati značajnog spoljnotrgovinskog partnera Srbije, jer ne zaboravimo – to parčence peska leži na izvorima “crnog zlata” oko kojeg su se devedesetih vodile žestoke borbe tokom američke invazije.