Vreme je za Srbiju koja će da poštuje sebe. Vreme je za politički neutralnu, što znači slobodnu Srbiju, koja svoj suverenitet neće prenositi nikom drugom i koja se neće cenjkati vrednostima koje su nasleđene od predaka.

Možda će i protestanti iz drugih profesija početi da primenjuju strategiju taksista: blokiraj Beograd da bi ti ispunili zahteve. Zašto bi, posle iskustva od četvrtka – mučnog za obične građane, a slavodobitničkog za nasilnike sa taksi dozvolama – iko više u ovoj zemlji protestovao na drugi način?

DSS mora da spreči da se nastavi stvaranje preduslova za nastanak Nezavisne države Vojvodine, da spreči odvajanje i druge Pokrajine od Srbije. Neka SNS obezbedi većinu mimo DSS, a ako to ne uspe, neka se održe pokrajinski izbori. I poslednje, DSS ne sme da bude u vlasti na tako visokom državnom nivou sa ekstremističkom i separatističkom Ligom.

Osim opravdanog likovanja zbog toga što će, najverovatnije, Hrvatska i njen predsednik najzad morati da plate za nešto što su protivzakonito izveli prilikom raspada SFRJ, stanovnici Srbije nemaju previše razloga da se raduju Putinovom isterivanju pravde.

Naime, u Briselu, Berlinu i Vašingtonu su svesni da ova vlast stoji na dva stuba - na podršci koju dobijaju od njih usred ispunjavanja naloga i oreolu rodoljublja, koji iz nekih razloga (delom i zahvaljujući našim kripto-analitičarima) i dalje imaju u očima jednog dela javnosti.

Ko je zaslužan za liberalizaciju viznog režima? Svakako ne oni koji su pretili da ”Evropa nema alternativu”, zatvorili tržište za ruske investicije i bili spremni da potpisuju nepovoljne ugovore da bi udovoljili birokratiji u Briselu. 

Postojanje sindroma megatrendizacije ne samo našeg obrazovanja je samo izraz dubokog i razarajućeg procesa moralnog rastakanja našeg društva i njegove sve pogubnije deintelektualizacije.

Naravno da su potrebna izvinjenja, ali izvinjenja moraju biti obostrana. Insistirati na tome da Srbija treba da se izvini, a istovremeno jedan masakr slaviti kao dan tobožnje pobede, samo po sebi predstavlja nemoralan čin koji zaslužuje svaku osudu.

Činjenica je pak da je Srbija na Zapadu odbačena kao partner još 19-om veku i da su se stereotipi o srpskoj državi i srpskom društvu na Zapadu održali do danas i očigledno se neće menjati ni u ovom veku.

Pitanje za DSS: dokle će ovakvim jastrebovima DS-a suprotstavljati sterilne metuzaleme iz svojih salona? Gde su Bakarec, Borko Ilić, Aleksandar Popović? Ako je DSS stvarno postao ovo što se da videti iz njihovih kilavih „protesta protiv separatističkog statuta“, da mi ipak potražimo nekog novog za sledeće izbore?