Poznajete me i poznajete Dveri već 15 godina. Za to vreme nikada Vas nismo slagali, ni prevarili, niti izdali. Nikada nismo izneverili svoje principe niti odustali od borbe za život Srbije. Zato se sada obraćam svima onima koji su od 1990. godine na izborima uvek glasali patriotski.

Joška Broz i njegova KP utopiće se u masu sličnih, pošto ovde, nažalost, nikada nije sprovedena lustracija. Ali, ne ona  koja bi se odnosila na režim Slobodana Miloševića. Lustracija koja je ovoj zemlji još potrebnija jeste ona koja bi počistila sa javne scene i one koji su se ogrešili u režimu Josipa Broza Tita.

Na ovim izborima, izgleda, i političari su svesni koliko smo u dubiozi i koliko ni lep osmeh, ni iskreno ispričana laž ne vrede, pa na plakatima gotovo niko ne sme da nas pogleda u oči. A, i šta ima tu da se gledamo, i onako je sve jasno – i ko će biti, a i kako će nama (običnim ljudima) biti.

U svakom slučaju, malo parče peska po imenu Kuvajt može predstavljati značajnog spoljnotrgovinskog partnera Srbije, jer ne zaboravimo – to parčence peska leži na izvorima “crnog zlata” oko kojeg su se devedesetih vodile žestoke borbe tokom američke invazije.

Građani Srbije razmišljaju o siromaštvu, besparici, bahatosti, o isključenoj struji, deci koja ne mogu da idu na ekskurziju i povlače se u sebe, o porodicama koje se prosto raspadaju i nedostatku samopoštovanja i neophodne vere u budućnost..., a ovdašnja vlast, trlja Aladinovu čarobnu lampu i priča o nekakvom „Beogradu na vodi“.

Srpska Vikipedija postigla je rezultat kakvim se ne može podičiti nijedna kulturna institucija u zemlji. Neko je bio marljiv i izbrojao je – internet enciklopedija koja predstavlja rad male vojske volontera sa voljom da svoje znanje podele sa drugima, odštampana bi brojala 40 tomova.

U ovoj kampanji sam svašta čuo o sebi. Nisam ni ime svojih protivnika pomenuo do pre nekoliko dana. Samo sam jednu stvar rekao - Mene vređajte koliko hoćete, radite šta hoćete, ali da urušavate Srbiju i njenu stabilnost, to vam ne dam i to vam neću dozvoliti. Nikada.

Mi koji nismo imali sreću da nas neko povede da i mi vidimo malo sveta, ne treba da očajavamo. Naši pioniri-istraživači brzo će se vratiti puni utisaka, a onda i sve nas povesti tamo gde je riba mnogo veća, niko ne pljuje po ulicama i sve je besplatno.

Važno je napomenuti da je Mišković sasvim pogodna figura za postizanje rejtinga. U pitanju je personifikacija jednog sistema. Teoretičarima politike je dobro poznato da je lakše vezati pažnju naroda za određenu figuru nego za neki depersonalizovani proces.

Roganovićka je, uz to, „Kulturni dodatak“ pretvorila u ilustrovani katalog mišljenja i intervjua Biljane Srbljanović, Vladimira Arsenijavića, Marka Vidojković i ostalih umetničkih vedeta Druge Srbije. Tako se on danas pretvorio samo u ćirilično izdanje Helsinške povelje ili Peščanika.