Onome ko nije razumeo Volfovicevu doktrinu ostaje samo da se čudi što je i Vladimir Vladimirovič Putin u galeriji Stejt departmenta dobio mesto novog Hitlera. Ovakvo poređenje, međutim, nije novo i ne predstavlja izuzetak, već je pre pravilo i spada u uobičajene metafore američkih državnika i predsednika.

Odžačkih 9,2 odsto DSS-a, osim što je podvig, jeste, verovatno, i tačka vododelnica između dve epohe ove partije. Između epohe letargije, izolacionizma, samodovoljnosti, autizma, mrzovoljnosti i inertnosti, i, iznenada ukazane, a poslednje, šanse.

„Većina Nemaca želi da razume rusku stranu stvari“, kaže Jerg Baberovski, istaknuti profesor istočnoevropske istorije na Berlinskom Humboldt Univerzitetu. Istoričar Štefan Plagenborg sa univerziteta Rur u Bohumu opisao je sentimentalan odnos između Nemaca i Rusa kao „neizmernu ljubav“. Ali kako ova veza još uvek postoji posle dva svetska rata?

Smatram neprirodnim i istorijski potpuno neosnovanim da srpski narod u Crnoj Gori dobije tretman nacionalne manjine, jer su Srbi u Crnoj Gori autohtoni i učestvovali su u njenoj celokupnoj istoriji i stvaranju.

Rat u Avganistanu se ne odvija po planu, sudeći po velikim gubicima koalicionih snaga, ne uzimajući samo u obzir nedavno obaranje američkog helikoptera. Uprkos tome što je Bin Laden mrtav, snaga talibana u Avganistanu nije nimalo umanjena.

Ovako vođen intervju i njegov osobni dojam samo pokazuje koliko je snažna tendencija da se relativizuje uloga Ante Pavelića i on takođe predstavi kao tragična istorijska ličnost koja je bila žrtva klerikalnih krugova i neposlušnih ustaških koljača koje on nije mogao da kontroliše.

Koliko je komična Mitrovićeva objava medijskog rata, toliko su apsurdni motivi koji su NUNS naterali na reakciju. Ovo udruženje nikako da se oslobodi uloge ideološkog policajca, a reagovanje Obradovića podseća na praksu nekadašnjih obračuna među komunistima.

Sve evroatlantski opredeljene stranke imaju suprotne interese od naših poljoprivrednika, jednako i u Beogradu i u Novom Sadu. Prava nevolja tek dolazi. Državnih oranica ostalo je u Vojvodini taman onoliko koliko potražuju udruženja dunavskih Švaba. 

Taj alibi bi trebalo da znači da je politika međunarodne zajednice, tj. SAD, na Kosovu i Metohiji pravedna i poštena, ali, eto, postoje tu neki kriminalni elementi, izvjesni Zvonko i „Tačijev brat“, pa lokalni američki političari, koji sve kvare.

 Ta promena kursa Srbije treba da bude ključni cilj svih nacionalno osvešćenih i patriotski opredeljenih ljudi. Ako izbori predstavljaju korak u tom pravcu, onda na izborima treba učestvovati i na njima, ako je moguće - pobediti.