Neiscrpan je broj takvih ucena na koje vlast pristaje ne bi li dobila nešto javne političke podrške i finansijske pozajmice. Istovremeno, iza kulisa, dok peščani sat trajanja curi, Vlada se kritikuje zbog nedovoljno „transparentnosti“, manjka „medijskih sloboda“, podrške Dodiku, nepredavanja Šešelja.

Nedostatak reakcije nadležnih organa iznenadio je možda Afrikance, ali ne i mnoge od nas koji vidimo da je Srbija definitivno podeljena na građane prvog i drugog reda, u kome samozvana i samoizabrana politička „aristokratija" nekim ljudima daje manje, a nekima više prava.

Referendum na koji pozivaju predsjednik Republike Srpske i Narodna skupština Republike Srpske ima za cilj da se isprave kršenja Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava BiH na način koji je u potpunosti usklađen sa njima.

Siguran sam da su Rusi, pa i Kinezi ovo preneli Gadafiju i ponudili mu izbor između veta sa neograničenom saharskom olujom (kao većeg zla) i rezolucije koja ipak ograničava oružane aktivnosti Imperije (kao manjeg zla).

VANU se svojom voljom i voljom svih svojih članova prisajedinila SANU 1992. godine. Padom Miloševićevog režima, autonomaši su bez uspeha pokušavali da „obnove samostalnost“ VANU. Ilegalna evropska regija opet stavlja u zadatak Skupštini Vojvodine da našim novcima plaća jedno privatno udruženje koje bi da se zove „akademija“.

Putin se neplanirano dugo zadržao u razgovoru sa Tadićem, a detalje ćemo, nažalost, teško saznati. Sigurno je da je došao sa nekoliko interesantnih predloga, takođe, sigurno da sve ne teče baš glatko, čim je ubeđivanje (jedne ili druge strane) trajalo tako dugo.

Numerički izraženo, 76% građana Srbije su protiv članstva u NATO i 64,3% se zalaže za bliži savez sa Rusijom; više od 50% ne veruje u uspeh mera štednje, dok 34,5% veruje da postoji prostor i potreba za novu političku snagu na sceni.

Puna istina će se, naravno, saznati tek kad sve prođe i kad bude kasno, kao i u slučaju Kosova i Metohije. Jer koga je danas briga što su tamo „žrtve humanitarne katastrofe“ u slobodno vreme pomalo vežbale hirurgiju i vadile Srbima organe.

Činjenica da su kolegijalna tela efikasnija ako su manja, nije dovoljan argument na strani zagovornika te ideje, jer bi u jednom trenutku, vodeći se načelom efikasnosti, došli do toga da je najbolje ukinuti Narodnu skupštinu, a na neposrednim izborima birati Vladu.

Svako ko je pročitao ''Čujte Srbi'' od Arčibalda Rajsa, shvatio je da se ovakva slika Srbije ne menja već gotovo ceo jedan vek. Ovi ljudi kojima se sad smejemo i armija sličnih, za nepunu deceniju biće na kormilu ove zemlje. Da li će nam i tada biti smešno?