Žao mi je što u politici Srbije traje ta inercija odnosa prema susedima. Iz razgovora sa državnicima regiona, nigde nisam prepoznao nameru da se vodi politika na štetu Srbije.

Pitanje je vremena kada će sporazumi postati prevaziđeni, odnosno kada njihova snaga nestaje jer je realnost na terenu postala potpuno drugačija, dok uslovi koji su doveli do kompromisa više ne postoje.

Najpozitivniju poruku Beograd bi poslao ukoliko bi se usvojila samo jedna rezolucija koja eksplicitno osuđuje samo genocid u Srebrenici. Ovaj zločin mora zauzeti posebno mesto u kolektivnom pamćenju naroda bivše Jugoslavije.

Gotovo je sigurno da evroatlanska družina neće odustati od svoje politke prema Ukrajini. Mnogo je uloženo truda i kapaciteta da bi se odustalo. Neće se odreći Ukrajine kao poligona za rušenje narastajuće ruske moći. Vašington i Brisel ujedinjeni su u svojim stavovima prema ukrajinskoj krizi.

Vladimir Todorić: Srebrenica se po mnogo čemu izdvaja od svih ostalih zločina koji su učinjeni u ratu na prostorima bivše Jugoslavije. - Oliver Antić: Žrtve ne smemo neizjednačavati u njihovoj patnji, u bolu njihovih srodnika, one su sve iste.

Vladimir Putin je i ovoga puta pokazao da je bar za glavu viši od svih konkurenata na svetskoj političkoj sceni. Zapravo da po sposobnosti, znanju, političkom obrazovanju, dobrim namerama i realnom gledanju na događaje na međunarodnoj sceni- nema konkurenata.

Mesić je protiv promena dejtonskog dogovora, Tadić je protiv iste te stvari, Dodik se protivi takođe, i to najviše, pa ispada da bi Mesić da ratuje protiv Srba po navici, makar i zbog onog oko čega se Srbi s njim slažu. Jer, koliko je poznato, Dejtonski sporazum bi da menjaju oni koji su ga nametnuli.

Onome ko nije razumeo Volfovicevu doktrinu ostaje samo da se čudi što je i Vladimir Vladimirovič Putin u galeriji Stejt departmenta dobio mesto novog Hitlera. Ovakvo poređenje, međutim, nije novo i ne predstavlja izuzetak, već je pre pravilo i spada u uobičajene metafore američkih državnika i predsednika.

I Srbija će, vjerujem, jednog dana imati drukčiju poziciju prema Kosovu. Realitet se ne može mijenjati. Kotač povijesti se ne da vratiti unazad. Po mom sudu, Kosovo je za Srbiju izgubljeno puno prije njegovog osamostaljenja, ali nije na susjedima Srbije da o tome vode rasprave.

„Većina Nemaca želi da razume rusku stranu stvari“, kaže Jerg Baberovski, istaknuti profesor istočnoevropske istorije na Berlinskom Humboldt Univerzitetu. Istoričar Štefan Plagenborg sa univerziteta Rur u Bohumu opisao je sentimentalan odnos između Nemaca i Rusa kao „neizmernu ljubav“. Ali kako ova veza još uvek postoji posle dva svetska rata?