U Jugoistočnoj Evropi će uskoro nastati nova država – "Republika Srpska" – kao osma po redu država koja poniče iz krvavih jugoslovenskih ratova devedesetih. Međutim, rađanje ovog novog problematičnog djeteta neće biti ni lako, niti jednostavno.

Možda je na promenu svesti konačno uticao internet. Možda je građanima dosta brojnih intervencija sa nejasnim rezultatima. Na promenu svesti je možda uticao i događaj iz Bengazija, kada je američki ambasador brutalno ubijen od istih onih ,,demokratskih opozicionara'' koje su SAD zdušno pomagali novcem poreskih obveznika.

Novoustoličeni predsednik i ministarka spoljnih poslova, poznati pretežno samo u briselskom političkom i birokratskom kružoku, stekli su titule, ali - čini se - konci ostaju u rukama dosadašnjeg vrhovnog činovnika sa čela Komisije.

Proglašavanje civilnih žrtava za kolateralnu štetu predstavlja njihovo ponižavanje i kršenje osnovnog ljudskog prava – prava na život, od onoga koji se u intervenciju upustio da bi štitio ta ista ljudska prava.

Na jednoj strani političari uveravaju javnost da su domaće muke posledica svetske ekonomske krize. Na drugoj strani ekonomski stručnjaci probleme vide u nereformisanoj državi koja nije stvorila institucionalni okvir za privlačenje inostranih ulaganja.

U očekivanju raspleta situacije, gotovo svakog časa pojavljuju se nova pitanja, nove dileme, nove pretpostavke i novi zaključci. Pa i novi scenario događaja. Ruski mediji ih brižno beleže a zvaničnici pažljivo analiziraju jer je Moskva veoma zainteresovana za tok događaja.

Meni je neprihvatljivo da neko neće u EU. Razumljivo mi je da se kaže „hoćemo u EU, ali pod tim i tim uslovima“. Što se mene tiče, ja sam odavno prestao da govorim „neću“. Ne prihvatam da sam izdao bilo koji programski detalj SRS.

Ruska Federacija je prilično oprezna za razliku od Zapada i od SAD od optuživanja i smatra, što je najispravnije da sve najpre treba da provere inspektori UN ali veliko je pitanje da li će oni biti nezavisni?

Svaki vladika na Saboru glasa za tri kandidata. Da bi kandidat bio izabran u žreb, potrebna su 22 glasa.  Iako je to izvodljivo, malo je izgledno da se već u prvom krugu dobiju sva trojica kandidata.

I sada se postavlja ključno pitanje, a to je da li je, uopšte, došlo do kratkotrajnog trgovačkog rata između Rusije i Ukrajine kao što neki pokušavaju da predstave? Nije. A nije zato što trgovački ratovi nastaju kada postoji međusobni konflikt između dve zemlje, a u datom slučaju takvog konflikta nema.