Kako se izveštava, Vašington se poneo gotovo histerično što je Moskva dozvolila susret Snoudena sa javnošću. Neki izvori su javili da je američki ambasador Makfol lično telefonirao zaštitnici za ljudska prava Ljudmili Aleksejevoj pa čak i pretio, što je ambasador demantovao.

Kosovo je središte srpskog naroda, izgubljeno zahvaljujući kombinaciji muslimanske imigracije, visoke stope nataliteta i etničkog čišćenja Srba, uz podršku protivpravnog rata koji je vodio NATO. To nije samo srpski, već je ozbiljan poraz hrišćanske Evrope.

Postoji i barem nekoliko ozbiljnih pitanja na koje pristalice ove teorije nemaju odgovor. Pre svega, i najvažnije, da li je iko od nas u stanju da uopšte zamisli koliko bi velike, globalne razmere takva zavera morala da ima? Kolika bi ogromna produkcija iza toga morala da stoji?

Prvi čovek Srbije je, odjednom, kao neutralan. On, predsednik zemlje koja je garant Dejtona, sada, kao, ne podržava nikoga u BiH?! Dok se ostali potpisnici - SAD, EU, Hrvatska itd. - ponašaju diplomatski odgovorno prema svojim štićenicima, dakle - vrlo pristrasno.

I sam Morsi je podržavao teroriste u Siriji. Egipatska armija je reagovala protiv Morsijevih saopštenja podrške islamskim teroristima i rekla je da je Morsi prešao granicu kada je pozvao na stranu vojnu intervenciju protiv Sirije.

Danas SAD i Turska ulaze u novu fazu realizacije plana stvaranja muslimanske države u centru Evrope – u BiH. Ekspanzionizam Turske u Evropi podržava se pozivanjem na istorijsko nasleđe – 500-godišnje tursko ropstvo na Balkanu.

Još neki povezani problemi su komplikovali pregovore za pristupanje Hrvatske u EU. Za razliku od ostalih bivših komunističkih zemalja, Hrvatska pre stupanja u EU nije uvela značajne ekonomske reforme.

Frontmen „Azre” Branimir DŽoni Štulić, postao je meta iznenadne diplomatske trke između Beograda i Zagreba, kada mu je hrvatski predsednik Stjepan Mesić ponudio hrvatski pasoš, dve nedelje pošto je to isto učinio ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Pre nego što je počela da traga za oblikovanjem post-Mubarakove tranzicije, egipatska formalna politička opozicija reagovala je uglavnom na polarizujuće Morsijeve poteze. Sa tamarodom opozicija je prerasla u široki pokret.

Dodik je tamo neprikosnoveni lider, a ono što ga razlikuje od pominjanih lidera, jeste manjak sirovog nacionalizma i primitivne ratobornosti, a višak preduzetničkog entuzijazma koji uverava narod da nije jednom zauvek ispostavljen istorijski račun, po kome „Srbi ono što dobiju u ratu izgube u miru“.