Sejanje semena razdora između građana Ukrajine koji govore ukrajinski i ruski je veoma težak ali ostvarljiv zadatak što su događaji iz proteklih 10 godina pokazali. “Narandžasta vlada” Juščenka i Timošenkove isto kao i Janukovičev pokušaj da udovolji lokalnim nacionalistima mnogo su doprineli procesu razdora.

Ako pogledate poslednje intervjue lidera Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića, videćete da on ne želi ništa da menja kad su u pitanju Statut i Zakon o utvrđivanju nadležnosti. Verovatno ima u vidu neke svoje pragmatične razloge.

Bilo je i nešto razlika. Kličko je posebno naglasio potrebu promene zakona o izborima i raspisivanja novih predsednečkih i parlamentskih izbora pod međunarodnim kontrolom 2014. godine, dok je Jacenjuk insistirao na dodeljivanju Ukrajini najmanje 15 milijardi dolara.

Jedan broj neizabranih su stručni, ali nisu birani zbog potrebnog smanjenja broja. Sa druge strane izabrane su i neke sudije koje su po mom mišljenju morale da odu, zbog lustracionih razloga koji su jedino prihvaćeni od Venecijanske komisije kao razlog nereizbora.  

Zapad je, na primeru Ukrajine, pokazao da ne preza ni od čega, da je spreman na otvorenu saradnju sa neonacistima i da je spreman na građanski rat usred Evrope samo kako bi ostvario svoj geostrateški cilj – antirusku i prozapadnu NATO Ukrajinu.

Moderna evropska regionalizacija ne može se postići preko formula autonomnih pokrajina iz vremena vladavine komunističke partije. U smislu državnog uređenja, Ustav iz 2006. više predstavlja čin kontinuiteta nego novog početka.

Ukratko „Transjadranski gasovod“ predstavlja jedan ekonomski opravdan i racionalan energetski projekat koji, uz nešto geopolitičke sreće (ukoliko tako nešto postoji), može čak postati veoma uspešna priča o energetskoj integraciji jugoistočne Evrope sa alternativnim bliskoistočnim i srednjoistočnim izvorištima gasa.

Da li je ovaj „veliki i svečani dan” zakasnio ili je, kao što tvrde evroskeptici odavde i srboskeptici odande, to preuranjena odluka. Ima onih koji misle da nije dobro biti u statusu „večitog mladoženje” i da takav status, kad dugo traje, podriva entuzijazam ka sprovođenju brzih i efikasnih reformi.

Državni prevrat, kako Blikov naziva događaje poznatije kao ,,narandžasta revolucija’’ iz 2004. godine, nije postigao cilj. Ukrajina nije došla pod kontrolu zapada. Ovaj analitičar nema baš najpozitivnije mišljenje o predsedniku Ukrajine Janukoviču i ne ubraja ga u rusofile.

Tomislav Nikolić priznaje da su kopirali politiku DS-a. SNS-u se jednostavno isplati da čekaju da nezadovoljstvo narasta a takođe dijalog sa drugim strankama može i da naškodi; mogao bi neko da ih podseti na prethodna dostignuća.