У Југоисточној Европи ће ускоро настати нова држава – "Република Српска" – као осма по реду држава која пониче из крвавих југословенских ратова деведесетих. Међутим, рађање овог новог проблематичног дјетета неће бити ни лако, нити једноставно.

Можда је на промену свести коначно утицао интернет. Можда је грађанима доста бројних интервенција са нејасним резултатима. На промену свести је можда утицао и догађај из Бенгазија, када је амерички амбасадор брутално убијен од истих оних ,,демократских опозиционара'' које су САД здушно помагали новцем пореских обвезника.

Новоустоличени председник и министарка спољних послова, познати претежно само у бриселском политичком и бирократском кружоку, стекли су титуле, али - чини се - конци остају у рукама досадашњег врховног чиновника са чела Комисије.

Проглашавање цивилних жртава за колатералну штету представља њихово понижавање и кршење основног људског права – права на живот, од онога који се у интервенцију упустио да би штитио та иста људска права.

На једној страни политичари уверавају јавност да су домаће муке последица светске економске кризе. На другој страни економски стручњаци проблеме виде у нереформисаној држави која није створила институционални оквир за привлачење иностраних улагања.

У очекивању расплета ситуације, готово сваког часа појављују се нова питања, нове дилеме, нове претпоставке и нови закључци. Па и нови сценарио догађаја. Руски медији их брижно бележе а званичници пажљиво анализирају јер је Москва веома заинтересована за ток догађаја.

Мени је неприхватљиво да неко неће у ЕУ. Разумљиво ми је да се каже „хоћемо у ЕУ, али под тим и тим условима“. Што се мене тиче, ја сам одавно престао да говорим „нећу“. Не прихватам да сам издао било који програмски детаљ СРС.

Руска Федерација је прилично опрезна за разлику од Запада и од САД од оптуживања и сматра, што је најисправније да све најпре треба да провере инспектори УН али велико је питање да ли ће они бити независни?

Сваки владика на Сабору гласа за три кандидата. Да би кандидат био изабран у жреб, потребна су 22 гласа.  Иако је то изводљиво, мало је изгледно да се већ у првом кругу добију сва тројица кандидата.

И сада се поставља кључно питање, а то је да ли је, уопште, дошло до краткотрајног трговачког рата између Русије и Украјине као што неки покушавају да представе? Није. А није зато што трговачки ратови настају када постоји међусобни конфликт између две земље, а у датом случају таквог конфликта нема.