Са Турском која говори Албанији, Косову и Босни и Херцеговини да представљају централни део њене сфере утицаја и са Русијом која даје новац и подржава Србију и Србе у Босни – изненада се добија алтернатива дугом и мучном процесу приступања ЕУ.

У очекивању расплета ситуације, готово сваког часа појављују се нова питања, нове дилеме, нове претпоставке и нови закључци. Па и нови сценарио догађаја. Руски медији их брижно бележе а званичници пажљиво анализирају јер је Москва веома заинтересована за ток догађаја.

Руска Федерација је прилично опрезна за разлику од Запада и од САД од оптуживања и сматра, што је најисправније да све најпре треба да провере инспектори УН али велико је питање да ли ће они бити независни?

Eвидентна је активизација напора низа држава западног блока и наднационалних института (укључујући Ватикан) на консолидацији Западног Балкана под окриљем ЕУ. Повећавање кризе у Србији праћено је покушајима Београда да нађе ослонац вани.

И сада се поставља кључно питање, а то је да ли је, уопште, дошло до краткотрајног трговачког рата између Русије и Украјине као што неки покушавају да представе? Није. А није зато што трговачки ратови настају када постоји међусобни конфликт између две земље, а у датом случају таквог конфликта нема.

Београд је Србима у централним деловима КиМ послао јасну поруку да не гласају, али им није јасно речено како ће да преживе у изолацији, како ће им бити осигурана безбедност... Бирачи су остали збуњени и део њих се определио да гласа за своју локалну власт.

Жак Вержес није био коректна, него права, радикална политичка опозиција колонијализму, империјализму, НАТО-у, америчким ратовима и свим могућим гажењима права.

У правном смислу Статут Војводине спада у ,,перолаку” категорију, он није ни ,,анекс” Устава Војводине, ни ,,Бил о правима” Војводине, ни амандман на Устав Србије, суштински то је правнопарадни акт који не обавезује ни Србију, ни Војводину.

Управо према предлогу Јаковљева, борба за латински алфабет требало је да буде укључена у наредни петогодишњи план, ради чега се и код њега и код Луначарског налазе поред осталог и економски аргументи, преточени у цифре, засновани на прорачунима да латиничка слова „заузимају мање места на папиру“ од ћириличких.

Морам рећи да све упућује на то да су Павелића штитили и Британци и Американци у одређеним раздобљима након завршетка Другога свјетског рата. То су чинили јер су се бојали Тита и јер су се надали да би можда Павелић могао повести јак антикомунистички покрет.