"Добра вест за човечанство"

Да ли то значи да ће човјечанству након хапшења Ратка Младића напокон да крене и да је генерал био препрека човјечанству на његовом путу ка балагостању? Да сусједи не би били недоречени и тумачени на разне начине потрудила се неумољива Јадранка Косор поздравивши „ухићење највећег крвника човјечанства“. Да не бих остао недоречен и ја ћу се позвати на човјечанство, па ћу рећи како је боље било да је онај мајмун остао на дрвету обзиром на то какви све политичари насташе од њега.

У задњих неколико година често сам ишао код родбине у Лазарево. Дјелује готово невјероватно да се генерал Младић десет година крио у овом банатском селу недалеко од румунске границе. Јер, без обзира на величину (око 3.500 становника) Лазарево је, ипак, село гдје се, углавном, људи међусобно познају и гдје вам, хтјели не хтјели, туђе двориште „боде очи“. И без обзира на честитост Лазаревчана ваљда би се нашао неко похлепан или неко ко би у обећаној награди за дојаву видио рјешење своје лоше економске ситуације па би отишао да пријави генерала. То да је том неком требало десет година да укапира да је непознати странац Ратко Младић дјелује такође чудно с обзиром на то да се, према неким тврдњама, генерал Младић и није баш до краја крио, у некој земуници или сличној рупи. Наводно је сједио у кафани и тражио од конобара да нађе неки ТВ канал са мексичком сапуницом, а такође је, наводно, радио на једном од грдилишта у новој зони Зрењанина гдје је радове финансирала Европска унија. Да је генерал радио на градилишту и да је добивао плату од оних који су за њим издали потерницу дјелује више него трагикомично. Испаде тако да је Европска унија финансирала и била дио мреже подршке Ратка Младића.

Али хајде да повјерујемо у званичну верзију министра полиције која је на ивици регуларности. Остаје нејасно како то да су хрватски медији први сазнали за хапшење генерала Младића. Вијест о хапшењу први је објавио загребачки „Јутарњи лист“ на својој интернет страници. Информацију су, наводно, добили „ из полицијских кругова“, од хрватских тајних служби које су прислушкивале телефоне учесника четврте регионалне конференције државних тужилаца посвећене ратним злочинима на Брионима, којој је поред Сержа Брамеца присуствовао и просрпски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић чији је мобилни телефон такође био прислушкиван. Да су хрватске тајне службе пресреле разговор када му је јављено да је генерал Младић ухапшен тужилац Вукчевић негира. Први којем је саопштио радосну вијест био је Серж Брамец, који му је честитао испод стола да нико не види уз обећање да ће написати нови извјештај Савјету безбједности о сарадњи Србије са Хашким трибуналом. Пошто је посао завршен остаје још само да тужилац Вукчевић са Карлом дел Понте отвори двије боце вина које му је поклонила бивша главна тужитељица Хашког трибунала уз обострано обећање да ће их отворити и наздравити када буду ухапшени Радован Караџић и Ратко Младић. Што се тиче прислушкивања телефона ваљда се нећемо Хрватима извињавати.

Шта ће Србија добити утамничењем генерала Младића? Према изјавама неких фактора у међународној заједници добиће ништа. Добиће нешто на кредибилитету и то је све. Ратко Младић није био услов да би Србија нешто добила од међународне заједнице, него препрека коју је требало отклонити да би се могло наставити са даљим испуњавањем услова које Брисел поставља Београду. А ти су услови признање Косова као независне државе, рјешавање питања Рашке области и Војводине,иако ми није јасно због чега и шта ту треба да се ријешава, и још низ стотина техничких услова које Србија треба испунити да би постала кандидат за пријем у Европску унију. Србија ће и после овог срамног хапшења да се злопати, а они који очекују да ће након хапшења генерала у Србији да потекне мед и млијеко много се варају. Јер, нема ни краве ни пчела за то. То су и најјачи у Европској унији Нијемци отворено рекли. Да неће бити ничија крава за мужу.

Да се ми вратимо бесмисленим и крвожедним изјавама. Наступило је „велико олакшање“, јер се дохакало човјеку који је“разорио босанско друштво“ и тако је „затворено мрачно поглавље историје Балкана“. Пуно глупости за једну реченицу. Али, ето, синтакса је чудо па може и то поднијети.