Међу страним новинарима у Москви кружили су гласови да је главни посао око напада на Бели дом обавио заменик министра одбране Константин Кобец. Према тим гласовима, командант дивизије која је уведена у Москву наредио је покрет тек пошто му је Кобец прислонио пиштољ на чело.

То извињење треба признати геноцид у БиХ, јер је то судски потврђена чињеница. Не може се избјегавати одговорност тврдњом да је злочине починио „Милошевићев режим” и инсистирати да је држава Србија потписница Дејтона. Или су и злочини и Дејтонски потпис дјела једног човјека или државe Србијe.

Рад на интеграцији у швајцарско друштво је већ подривен након гласања о забрани минарета, и постаће још тежи када крене дебата на националном нивоу о забрани вела. Многи муслимани који су били спремни на међурелигијиски дијалог, сада су се повукли.

Велимир Илић и ја већ дуже време тражимо јасан одговор од председника ДСС-а да ли је одустао од уласка Србије у ЕУ. Желим да знам шта су нам стратешки циљеви и Коштуница ће до избора сигурно морати да се изјасни.

Ако је ова теза тачна, а велике силе се, без обзира што се понекад жале због међусобних поступака, опште узев понашају на уздржан и одмерен начин, онда можда можемо да очекујемо дужи период без великог рата, донекле налик периоду мира међу великим силама без преседана који је настао после 1815. године под Концертом Европе.

Мало је вероватно да Међународни суд правде, након расправе о легалности проглашења независности Космета, изађе са ставом да је прихватљива једнострана промена граница међународно признатих држава, против воље Савета безбедности УН.

За писце попут Марланда, обележавање ове стогодишњице је јединствена прилика да своју страст пренесу другима. ,,Важно је да препознамо вођство и генераловање Сера Дагласа Хеига, који је командовао највећом копненом силом која је икада напустила ове обале''.

Најављено отварање конзулата, као и признање Косова део су политике сталних провокација. Признање није донело никакве користи Црној Гори, а нанело је штету Србији. На може се причати да је Србија најважнији партнер, а повлачити потези на њену штету.

Путин је нарочито спретан да држи своје противнике ван равнотеже. И не поставља се питање да је Обама Путинов противник када је у питању Сирија. Све време Путинов циљ био је да спречи САД да нападну сиријски режим – не да би заштитио Асада већ да би заштитио Русију.

Опет кажем, не био ја у Тадићевој кожи, поготову што су научници уз упозорење окачили и слике, образ у образ, па ти Борисе види смеш ли се оглушити о вапај двају праведника, а ако Бог и Коштуница дају и уставне категорије „Вукадиновић и Антонић“.