Što se Vučića tiče, pažljivo posmatranje ne samo njegovih često konfuznih i namerno protivrečnih formulacija, nego još više njegovih gestova, mimike i reakcija na izlaganja pojedinih poslanika (a, pre svega, moje malenkosti) ipak ne ostavlja prostora za sumnju da se definitivno sprema na potpisivanje „pravno-obavezujućeg sporazuma“ 

Bitno je ukazati na očigledne primere „šibicarenja“ sa istraživanjima javnog mnjenja i upozoriti javnost da ne naseda na prevaru. Šibicari će se svakako ljutiti, vikati, vređati, ali na kraju ćemo svi shvatiti s kim imamo posla.

Republika Srbija je danas ugrožena protivpravnim sporazumima kojima su srpske vlasti narušile međunarodno i unutrašnje pravo i samu državnost Republike Srbije.

Aktuelni ultimatum iz EU, dostavljen Srbiji i Kosovu pre 3 dana, čija tačna sadržina nije obelodanjena (na zahtev delegacije EU), posledica je i proizvod više od 20 godina dubokih frustracija u odnosima između EU i Srbije (kao i EU i Kosova). Glavni razlog su izneverena očekivanja. Ono što EU danas može ponuditi Srbiji i ostalim državama ne-članicama sve je manje privlačno, pre svega zato što se članstvo u EU više ne može obećati s bilo kakvom izvesnošću, a ostale pogodnosti koje se nude nisu dovoljne. To znači da Evropskoj uniji ostaje samo motka. Šargarepe su potrošene. U svim ispitivanjima javnog mnjenja u Srbiji podrška članstvu u EU je konstantno ispod 50%.

U svakom slučaju, Srbe i Ruse vežu brojne i višeslojne niti, koje su izdržale mnoga iskušenja, pa će – nadajmo se – verovatno izdržati i preživeti čak i ovu napadnu, kontraproduktivnu i prečesto karikaturalnu ljubavnu ofanzivu Vučićevih botova i tabloida. 

Agresija, arogancija, optuživanje, podmetanje... to je ponašanje koje izbija iz gotovo svake primijerove rečenice, iz gotovo svakog njegovog nastupa. On je postao ličan, ličan ne samo u odnosu prema novinarima, već i u odnosu prema gotovo svim funkcionerima ili osobama iz javne sfere.

Potpuno je ispravna poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i visokih državnih zvaničnika da naša država neće biti sluga ni Rusije ni Amerike.

Jer ako on ode, doći će, nešto mi govori, neko taktičniji, obzirniji, mudriji i predusretljiviji. A mi ćemo odmah, naivni i željni ljudske reči, pomisliti da je to stvarno, a da je Kristofer bio samo greška i nekakva ružna senka. A nije. Kristofer je baš ono što jeste. 

Zaista, nije srpski ćutati ako su u fokusu značajne nacionalne, identitetski važne teme, ali kako nije srpski ćutati, tako nije srpski ni ma šta govoriti, pogotovo ne prijetiti, obmanjivati, manipulisati...

Nema misterije. Srbija se razvija sporo ili nikako zato što su investicije male, takoreći nikakve.