Srbi su kroz istoriju Kosovo više puta gubili i vraćali – ali se niko nikada sa gubitkom nije mirio, niti ga je prihvatao kao trajno i definitivno stanje. A kamoli da je to svojim potpisom priznavao i pečatio. I zato je Aleksandar Vučić nervozan

Društvo sa podeljenom elitom, pri čemu se deo elite toliko otuđio od sopstvenog društva da često radi i protiv njegovih interesa, ne može brzo da izađe iz krize. Potreban je naročiti napor onog dela elite koji je ostao lojalan svome društvu da se formuliše izlazna strategija i za nju mobiliše narod.

Vučićeva retorička kritika Zapada i povremeno dodvoravanje Rusiji su najobičniji politički blefovi. Njemu je jasno da nema izbora i da će morati da ispuni sve ono što je u Briselu i Vašingtonu obećao i već dobrim delom realizovao

Opštenarodna zbunjenost je prvi utisak koji stvaraju Francusko-nemački sporazum o normalizaciji odnosa „Kosova“ i Srbije (Agreement on the path to normalisation between Kosovo and Serbia, 27. februar '23) i njegov ohridski nastavak (18. mart '23). Za valjanu pravnopolitičku ocenu ovih dokumenata, usmeno prihvaćenih (sic!), valja se vratiti neku deceniju unazad, što je dovoljno da se potvrdi neprebolno razočaranje u zapadni deo međunarodne zajednice i međunarodno pravo (ako uopšte tako šta još postoji).

 A ironija sudbine će izgleda dovesti do toga da će poznavanje Homera, koje je od Antike naovamo bilo sinonim za (zapadnu) civilizaciju, polako nestajati u „civilizovanoj Evropi“, dok će živo sećanje na njega čuvati razni „balkanski varvari“, poput Srba.

 Časopis studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu „Monopolist“ objavio je (septembar 2017) „Ekonomski dvougao“– paralelni interviju (dve suprotstavljene ekonomske škole mišljenja) u kome na ista pitanja odgovaraju Jovan B. Dušanić i Mihailo Gajić (direktor Libertarijanskog Kluba –Libek).

Sutra, kada Vučić izda Ruse, kao što je izdao Srbe na Kosovu i Šešelja, opet će za Brisel i Vašington postati „reformski lider regiona“, ali, „doktorat“ Stefanovića, ili karakter nekih privatnih univerziteta, ili pak karakter cele ove vlasti, neće time postati bolji.

Telekomunikacione kompanije i banke vodili su ljudi koji su bili libertarijanski nastrojeni i koji su zaista želeli da kreiraju sisteme radi izbegavanja političkog nadzora. Desilo se upravo suprotno: internet mreže, finansijska infrastruktura i globalni lanci snabdevanja, koje su prvobitno uspostavile privatne firme, na kraju su iskorišćene kao oružje od strane vlada, posebno američke.

Poslednje što je Europol mogao da očekuje je to da neko obelodani informacije koje šalje na sva zvona i u jutarnjim programima raznoraznih televizija

U svakom slučaju, Srbe i Ruse vežu brojne i višeslojne niti, koje su izdržale mnoga iskušenja, pa će – nadajmo se – verovatno izdržati i preživeti čak i ovu napadnu, kontraproduktivnu i prečesto karikaturalnu ljubavnu ofanzivu Vučićevih botova i tabloida.