Srbija treba da se priključi talasu suverenizma. Nijednoj suverenoj državi ne trebaju ni MMF, ni Svetska banka, niti bilo čiji krediti (kineski, ruski, azerbejdžanski)

Mora se imati u vidu da je propušteno vreme u uspostavljanju demokratije nadoknadivo, a šteta od pogrešno vođene državne i nacionalne politike je najčešće nepopravljiva

Očigledno je da je od slučaja Mišković, pa do danas, za ovu vlast borba protiv korupcije samo propagandno sredstvo bez sadržaja i namere da se zaista sprovede. Posledice su prvo bile izgubljene desetine miliona evra, kao u slučaju Mišković

Kada gotovo prepolovite cenzus i opet ga ne pređe niko od kakave-takve opozicije, to onda više nije – ili nije samo – problem te opozicije, nego i simptom uveliko urušenog političkog sistema. Vučić to, naravno, veoma dobro zna, iako to, razume se, nikada neće priznati

Da je neko u Vašingtonu ili Briselu radio „fotorobot“ (identikit, phantombild, portrait-robot) atlantistički idealnog premijera Srbije, nacrtao bi upravo Anu Brnabić. I baš nju je Vučić izabrao za premijera. Lepo.

Zbog toga je danas najviši patriotski nalog beskompromisna borba protiv ovoga, kako bi to rekao moj prijatelj Đorđe Vukadinović, „štetočinskog režima“. Ili si protiv tog režima ili si za njega. Treća opcija više ne postoji. „Nešto između“ je saučesništvo.

Indikativno je, takođe, što je za sve radove sa kamenom na Železničkoj stanici u Novom Sadu, od početka do kraja, bio angažovan Deko tim iz Beške, firma koja do tada praktično nije imala nikakvog iskustva u tim poslovima.

DŽaba se gordimo ukidanjem robovlasništva i feudalizma, ako zatvaramo oči pred porobljavanjem i obespravljivanjem naših sugrađana u savremenoj Srbiji – kako na Kosmetu, tako i drugde. Najzad, džaba jadikujemo kako su nam „turski sultan, ruski car, i austrijski kajzer ukinuli najprogresivniji ustav u Evropi“, ako danas ćutke dopuštamo da nam Ustav i zakone pišu strani ambasadori, NVO aktivisti, i korporativni lobisti

Premda su joj usta puna poštovanja zakona, autokolonijalna srpska javnost ne uviđa da su upravo potčinjavajući i desuverenizujući zakoni globalizacije opštevažeći za sve zemlje kapitalističke periferije.

Naglašavamo da ovo nije pitanje dnevne ili stranačke politike, već doslovno stvar državnog i nacionalnog opstanka – a predložene mere su samo prvi, ali neophodan korak ka tom cilju. I zato je ovaj apel otvoren za sve pojedince, grupe ili organizacije koje dele istu zabrinutost i podržavaju ovde iznete zahteve.