Srbija treba da se priključi talasu suverenizma. Nijednoj suverenoj državi ne trebaju ni MMF, ni Svetska banka, niti bilo čiji krediti (kineski, ruski, azerbejdžanski)

Republika Srbija će nastaviti da obezbeđuje i jača demokratsku kontrolu svojih oružanih snaga...

Neoliberazlizam je bio generacijski projekat zapadne „baby-boom“ generacije.

I dok se čitavo srpsko društvo proglašava saučesnikom „nacističke“ politike, nepopravljivo obolelim od „fašizma“, zapravo se priziva prava okupacija ili makar neki oblik direktnog zapadnog paternalizma, u kome će ovdašnji otkrivači-informatori određivati ko je u Srbiji „fašista“, i ko treba da bude „denacifikovan

 Otkud tako negativan odnos prema privatizaciji pa su se francuski liberali, komunisti, Sarkozi i Le Penova, udružili u stavu da ne treba „prodavati porodično srebro“, kada nas u Srbiji predstavnici vlasti, MMF-a i liberalni ekonomisti godinama ubeđuju da je izlazak države iz vlasništva ključna mera ekonomske reforme?

Biti Srbin ovih dana je sramota. Kada napustim svoju sve manju domovinu, najčešće gledam u zemlju. Pre nekoliko meseci, jedan srpski prijatelj i ja posetili smo Mali. Ali kada su drugi turisti saznali ko smo, postali smo glavna atrakcija

Pre Trampa je vladala predstava da je prostor za delovanje politike sužen pod pritiscima tržišta i ekonomije i da je svaki otpor beznadežen. Svi koji su pre to tvrdili, da je moguće povući kočnicu, odmah su se našli kod Trampa u prednjim redovima. Cena toga je da je Tramp uništio sistem međusobne zavisnosti i kontrole vlasti

DŽaba se gordimo ukidanjem robovlasništva i feudalizma, ako zatvaramo oči pred porobljavanjem i obespravljivanjem naših sugrađana u savremenoj Srbiji – kako na Kosmetu, tako i drugde. Najzad, džaba jadikujemo kako su nam „turski sultan, ruski car, i austrijski kajzer ukinuli najprogresivniji ustav u Evropi“, ako danas ćutke dopuštamo da nam Ustav i zakone pišu strani ambasadori, NVO aktivisti, i korporativni lobisti

Premda su joj usta puna poštovanja zakona, autokolonijalna srpska javnost ne uviđa da su upravo potčinjavajući i desuverenizujući zakoni globalizacije opštevažeći za sve zemlje kapitalističke periferije.

Pretpristupni pregovori RS sa EU otvaraju pitanje promena Ustava Republike Srbije kao neophodnog uslova za konačno pristupanje EU.