У закључку, три су велика геополитичка губитка која је господин Путин нанео Русији: економски, политички и идеолошки губитак односа са Европом; смањена национална безбедност услед присуства НАТО-а на руским границама и намерно занемаривање националног богатства; и, коначно, стварање Украјине која ће, по самој својој конструкцији, дуго остати анти-Русија

На први поглед, режим је добио „три у један", тј. практично је („победнички“) избегао скупштинску расправу о било чему, а пре свега о сопственој одговорности за трагедију у Новом Саду. Али остаје дилема да ли ће тиме, на другој страни, појачати изливе незадовољства на улици, у јавности и међу грађанима

Филмови о маскираном осветнику који на улицама измишљеног Готам Ситија под окриљем ноћи пребија и сакати све оне који су недодирљиви за „дугу руку закона“ увек су представљали глобални спектакл

Последице такве политике су систематско погоршавање положаја радничке и средње класе у развијеним државама, убрзани раст социјалних неједнакости и урушавање социјалних функција држава

Да ли је феудализам наша будућност? У историји не постоји да нешто „мора“ да буде, а садашњост је загонетка исто колико и све што је пред нама. Приватизовани свет може бити привремена аномалија, нова развојна фаза, или само подразумевано стање људског друштва

Са Оштреља, из команде Другог крајишког корпуса ВРС, послао сам вест да су хрватске снаге ушле у Книн – ту вест “Танјуг” до данас није објавио. На Оштрељу сам, тог 5. августа по подне, први пут појео нешто за 48 сати. Војнички пасуљ, не сећам се какав је био, али знам да ћу га памтити.

Над читавим изборним циклусом надвио се таман облак нелегитимности и он ће остати да лебди током трајања овог скупштинског сазива све и када би у њему седело 250 Пашића или Слободана Јовановића – а не ово што је неки дан преко црвеног тепиха ушетало у Дом Народне скупштине

Да је неко у Вашингтону или Бриселу радио „фоторобот“ (identikit, phantombild, portrait-robot) атлантистички идеалног премијера Србије, нацртао би управо Ану Брнабић. И баш њу је Вучић изабрао за премијера. Лепо.

Корпорације сматрају да морају бити „у Кини, за свет“. Скоро свака западна фирма активна у глобалној трговини сада се суочава са барем једним (готово) равноправним конкурентом из Кине

Чињеница да је Турска чланица НАТО-а, а да је Израел – упркос Нетанјахуовој самовољи и непослушности, и даље један од кључних америчких партнера, остаје последњи преостали стратешки амортизер који спречава отворени сукоб.