Оно, јесте да неки заведени, добро, скоро сви али шта, на протестним стајањима и шетњама од до па нигде скандирају " Вучићу одлази", и да би неко могао да протумачи да то добри народ хоће промене, а да ови који неће ни изборе ни прелазну владу нису за то него за исто, то јест да Вучић не оде, али каква грешка, ау како тешка!

Заиста, није српски ћутати ако су у фокусу значајне националне, идентитетски важне теме, али како није српски ћутати, тако није српски ни ма шта говорити, поготово не пријетити, обмањивати, манипулисати...

Приватизација у земљама бивше СФРЈ није довела ни до каквог економског просперитета. Изузев Словеније, ниједна република није достигла ниво националног дохотка из 1989. Међутим, Словенија је тај ниво достигла 2008. кад почиње светска економска криза, и тада почиње пад националног дохотка и индустријске производње.

Позивамо Србију да се уздржи од коришћења било каквих владиних мера које би подржале нове трговинске везе, попут извозних субвенција, кредита и гаранција или битног повећавања српског извоза у Русију тако што би тај извоз заменио производе ЕУ који су незаконито забрањени у Русији.

БРИКС чак нема сопствени секретаријат – али има своју финансијску институцију: Нову развојну банку. Пријемом богатих нафтних монархија Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, та банка би могла да повећа свој капитал

Није спорно, дакле, да Запад може променити добављача нафте. Потребно му је две, евентуално три године да досадашњу куповину од Русије у целости замени набавком од другог купца. Међутим, не баш кратак период мањка понуде иницира скок цена нафе, што се већ и догодило, а биће још израженији ако се забрана куповине руских енергената, тиме и мањак понуде на глобалном тржиту, одужи и пооштри

Да је знао оно што сада зна, велико је питање да ли би се Мило Ђукановић  одлучио да форсира доношење „Закона о слободи вероиспов(иј)ести“. Чак ни највећи оптимисти међу црногорским опозиционарима нису очекивали да ће реакција народа бити овако масовна, жестока и мудра

Лудилу нема краја. Само, да ли њега производе баш „странци“ и „тајкуни“? Зашто би Запад рушио Вучића, када податније владе у Србији  није било у последњих сто година? Зашто би га рушили тајкуни, ако су сви и даље богати, срећни и на слободи?

 Пред листом Србија против насиља тек предстоји озбиљан изазов који се састоји у питању да ли ће након  окончања изборног протеста прихватити мандате у градској Скупштини и српском Парламенту јер би на тај начин признали легитимитет протеклих избора

На крају, за српски постпатриотизам нема наде. Он није ни препознат као респектибилан фактор. Резултати избора и политичких процеса то најбоље потврђују. И пре него што нестанемо као историјски народ, треба начинити јошо један напор и вратити се базичним елементима трајања: слобода, морал, и у политичком домену – суверенитет.