среда, 17. децембар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике
Рубрике
Коментар дана

Размишљање једног обичног српског грађанина о литијуму

Мирослав Нићин   
уторак, 30. јул 2024.

Власт каже да је литијум „бело злато“, „српска нафта“, „велика шанса Србије коју не смемо пропустити“, опозиција користи аргументе који говоре да је експлоатација руде и прерада у литијум карбонат изузетено ризична за животну околину

 
Културна политика

Нови „Бетмен“ – смена парадигме „унутрашњег непријатеља“ у Америци

Никола Танасић   
петак, 18. март 2022.

Филмови о маскираном осветнику који на улицама измишљеног Готам Ситија под окриљем ноћи пребија и сакати све оне који су недодирљиви за „дугу руку закона“ увек су представљали глобални спектакл

 
Економска политика

ПКБ од покретача развоја традиционалне пољопривреде - до „распродаје породичне сребрнине“

Зорка Закић   
понедељак, 29. април 2019.

Расправа о савременој проблематици ПКБ укључује и посебан осврт на историјску генезу порекла пољопривредних комбината, која се поклапа са трендом развија овакве организационе форме агропривреде у најразвијенијим земљама од средине 20. века. На крају могло би да се постави питање: ,,није ли продаја ПКБ упоредива са продајом породичне сребрнине"?

 
Политички живот

Србија пред изазовима грађанског сукоба и отворене диктатуре

Маринко М. Вучинић   
субота, 14. јун 2025.

До сада смо се уверили да А. Вучић и његов напредњачки режим једино чине уступкекада сусилином и снагом протеста принуђени да то ураде. Зато нанепрестано отворено питање како доћи до ванредних парламентарнихизбора одговор је већ дат 15. марта

 
Преносимо

Најопаснија ствар је када потцените противника. Русија је све само не слаба, треба озбиљно схватити Путинов говор о „црвеним линијама“

Вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах   
уторак, 15. октобар 2024.

Рат у Европи је могућ, а поновно наоружавање и опасно неповерење на нашем континенту, које је изгледало као да је превазиђено, враћа се са осветом, ексклузивно за РТ Балкан опомиње Кај-Ахим Шенбах


Говорећи на Институту за одбрамбене студије и анализе Манохар Парикар у Индији 22. јануара 2022, немачки вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах, тада заповедник Морнарице, усудио се да каже како Путин "вероватно заслужује поштовање". Назвао је Русију старом и важном земљом, додавши да се "треба позабавити руским акцијама у Украјини", али и да је за Кијев "полуострво Крим нестало: Никада се неће вратити — то је чињеница."

Високи НАТО официр, месец дана пре избијања сукоба на истоку Европе, због тога је постао прва жртва европске посвећености рату. Повукао се са функције 24 сата након говора у Индији. Претходно се немачка влада оградила од Шенбахових коментара, а у ту суботу увече, нешто раније, украјинско Министарство спољних послова саопштило је да је позвало немачку амбасадорку Анку Фелдхузен да истакне "категоричку неприхватљивост" Шенбахових коментара.

Вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах након пензионисања се није обраћао преко западних мејнстрим медија. Позив за разговор из Београда је, ипак, прихватио.

Питамо га на почетку разговора: Да ли бисте данас изговорили оно што сте рекли у Индији у јануару 2022?

Да, апсолутно. Осим тога, ствари које сам рекао у Индији такође су већ изречене пре избијања рата. Иако је то био трочасовни догађај, цео спор је био у две-три реченице извучене из контекста. Подметнуто ми је и отпустили су ме из морнарице.

Рекао сам тада, и још увек верујем у то, да државе треба да третирају једне друге као једнаке. А шеф државе заслужује поштовање и ако се не слажете са његовим ставовима. У то време то се односило на Владимира Путина, не као особу, већ као председника Руске Федерације.

Друго што сам рекао је да нисам мислио да ће Руска Федерација добровољно вратити полуострво Крим Украјини. Укратко, речено  је, "Крим је отишао и неће се вратити". Нисам изразио подршку овом ставу, већ сам само дао своју политичку оцену овог територијалног питања. Сада су сви догађаји показали да сам у праву.

Поново се од једног броја политичара чује да је Русија слаба а да су Путинове црвене линије фикција и да не  постоје?

Најопаснија ствар коју можете да урадите у овој ситуацији је да потцените свог противника, да га "вербално надговорите" или да заиста сматрате да су његови напори у наоружању занемарљиви. За то не морате цитирати Клаузевица, великог пруског стратега. Ипак, у недавној прошлости чуо сам многе такозване врхунске политичке и војне представнике да говоре управо то. Сматрам да је то политичка и војна глупост.

Руска Федерација је све, само не слаба, и ту не мислим само на нуклеарно наоружање Москве. Чак и ако нас неке тактике руске војске и операције московског министарства одбране на истоку Украјине повремено натерају да се мрштимо, Украјина се суочава са надмоћним противником.

А црвене линије Кремља?

Процењивати  цитиране "црвене линије" руског председника као непостојеће је такође непромишљеност и игра политичке будалаштине. Ове претње Владимира Путина су део политичке комуникације, укључујући и интерну комуникацију.

Ако Запад верује да једноставно може да прави корак за другим само зато што је Москва оставила без реакција прелазак раније дефинисане црвене линије без одговора, није озбиљно управљање конфликтом, а камоли стратешки инстинкт. У једном тренутку, лук ће бити преоптерећен и ескалација рата ће се проширити на државе које раније нису биле укључене. Тада ће бити прекасно за дебату о евентуално погрешно протумаченим црвеним линијама. Циљ нација, посебно УН, мора бити мир, а не како постепено ескалирати рат без пробијања бране. 

Шта је показала украјинска трагедија и где је у том рату изгубљен војнички резон?

Мислим да нисам једини који признаје да се рат могао избећи. Такође мислим да Руска Федерација није себи учинила никакву услугу овим оружаним сукобом. Све стране губе, а велики победник је Кина.

Ова трагедија показује да су људи након завршетка Хладног рата погрешно проценили дешавања у земљама.

Ко је и како погрешио?

Запад је направио грешку што није исправно протумачио и искористио испружену руку Русије. Уместо тога је уследило проширење НАТО-а, уз коришћење тадашње слабости Москве.

То је била пропуштена прилика, не толико за пријатељство, колико за стратешко партнерство са Русијом, посебно против растуће нове светске силе Кине.

Како гледате понашање Русије?

Русија, с друге стране, није искористила демократско реструктурирање своје земље и огромна средства и потенцијал који је ослобођен у том процесу да развије политичку и економску противтежу Западу, али и Пекингу,  иако се, уз мало политичког и историјског знања, може разумети зашто се Русија тако позиционирала.

Да ли је велики рат у Европи данас немогућ?

Рат у Европи је могућ, а поновно наоружавање и опасно неповерење на нашем континенту, које је изгледало као да је превазиђено, враћа се са осветом.

Како може да се заврши ова ноћна мора и шта сви  актери сукоба треба да ураде да  се рат оконча?

Примарни циљ мора бити постизање прекида ватре. Наравно, ово није велика спознаја. Да би се то постигло, обе стране, Украјина и Русија, у идеалном случају морају унапред да именују заједничког преговарача коме обе стране верују. Према мом мишљењу, то искључује неку западну нацију, или чак и Кину. Можда се такав партнер може наћи на Глобалном југу. Међутим, обе стране такође морају бити спремне да воде преговоре без предуслова. Мора се успоставити праћење (фронт) линије са представницима обе зараћене стране и УН (а можда и ОЕБС), а дуж линије контакта мора бити успостављена зона без оружја. Након тога, преговори о новом мировном поретку морају да се одвијају на неутралним локацијама.

Кристина Лалић Спирковић

(РТ)

 
Колумне Ђорђа Вукадиновића

Последњи танго у Подгорици?

Ђорђе Вукадиновић   
четвртак, 20. август 2020.

И баш зато сви они који су ИСТИНСКИ за промену власти у Црној Гори (а нарочито Срби – како они из Србије, тако и из Црне Горе), не би смели да му неком непромишљеном изјавом, гестом или чином у томе пођу на руку.  

 
Колумне Слободана Антонића

Первертирани симулакрум, кроато-америчка ЛГБТ премијерка и руски мигови - да ли је могуће да нас уистину толико потцењују?

Слободан Антонић   
уторак, 20. јун 2017.

Да је неко у Вашингтону или Бриселу радио „фоторобот“ (identikit, phantombild, portrait-robot) атлантистички идеалног премијера Србије, нацртао би управо Ану Брнабић. И баш њу је Вучић изабрао за премијера. Лепо.

 
Политички живот

Како спасити парламентаризам у Србији

Миленко Бодин   
петак, 06. јун 2025.

Борба српског народа, на челу са студентском омладином, није тек борба против корупције, већ борба за Васкрс Србије.

 
Преносимо

Вулин или Ђурић - "Стратешка сарадња" Београда и Вашингтона, или "Северни ток" на српски начин

Никола Врзић   
петак, 20. септембар 2024.

Србија и САД потписали су ове среде у Вашингтону за сад тајни стратешки споразум о енергетици; тајни, али тајна је јавна утолико што је очигледно чија се стратегија овде примењује

 
Културна политика

Десет чланова Сретењског устава који су потребни данашњој Србији

Никола Танасић   
среда, 15. фебруар 2023.

Џаба се гордимо укидањем робовласништва и феудализма, ако затварамо очи пред поробљавањем и обесправљивањем наших суграђана у савременој Србији – како на Космету, тако и другде. Најзад, џаба јадикујемо како су нам „турски султан, руски цар, и аустријски кајзер укинули најпрогресивнији устав у Европи“, ако данас ћутке допуштамо да нам Устав и законе пишу страни амбасадори, НВО активисти, и корпоративни лобисти

 
Колумне Слободана Антонића

Легендарни откривачи „српског фашизма“

Слободан Антонић   
среда, 24. јануар 2024.

И док се читаво српско друштво проглашава саучесником „нацистичке“ политике, непоправљиво оболелим од „фашизма“, заправо се призива права окупација или макар неки облик директног западног патернализма, у коме ће овдашњи откривачи-информатори одређивати ко је у Србији „фашиста“, и ко треба да буде „денацификован

 
Колумне Ђорђа Вукадиновића

Црногорски избори и српске поуке – умереност у захтевима, потискивање лидерских сујета, тражење заједничког именитеља, спремност на личну жртву и „санитарни“ отклон од прорежимске опозиције

Ђорђе Вукадиновић   
недеља, 20. септембар 2020.

А када се све то састави и стекне (и уколико се, наравно, икада стекне), онда ће одлука о једној или више колона бити оно што и треба да буде – само ствар тактике и процене у конкретним околностима. И обрнуто, уколико се горе наведени услови и претпоставке не стекну, никакво бајање, слагање и преслагање колона неће бити од помоћи 

 
Документи

Извештаји комисија за утврђивање узрока пада хеликоптера

Документи   
субота, 04. април 2015.

Након сагласности јавног тужиоца да се подаци садржани у извештајима комисија за утврђивање узрока настанка ванредног догађаја удеса војног хеликоптера ХТ-48 (Ми-17) учине доступним јавности, министар одбране донео је одлуку број 876-2 од 3. априла 2015. године о опозиву степена тајности података.

 
Савремени свет

Књига Едварда Халета Кара и злокобне сличности пута ка Другом и Трећем светском рату

Бранко Милановић   
недеља, 08. децембар 2024.

Читајући поново књигу Е. Х. Кара „Двадесетогодишња криза 1919-1939“ није тешко уочити злокобне сличности између структурних карактеристика тадашњег међународног система које су довеле до Другог светског рата и данашњих које као да нас воде ка новом глобалном рату

 
Коментар дана

Колико српских душа кошта грам немачког литијума?

Дарко Р. Ђого   
среда, 24. јул 2024.

„Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?“ (Марко 8,36)

 
Економска политика

Још један поглед на кредите у “швајцарцима” - банке ће, уместо да буду кажњење, бити награђене новцем пореских обвезника

Лазар Ђуровић   
среда, 24. април 2019.

Изгледа да се мукама корисника кредита у ЦХФ коначно назире крај. А да ли је ова одлука државних званичника иницирана наглом емпатијом према људима који су одлучили да штрајком глађу по цену живота дођу до правде, или је посматрајући моменат у коме је донета, таква одлука чисто политичка?

 
Документи

Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) Републике Србије и организације Северно-атлантског уговора (НАТО)

Документи   
недеља, 15. март 2015.

Република Србија ће наставити да обезбеђује и јача демократску контролу својих оружаних снага...

 
Савремени свет

Председнички избори у Румунији 2024 - Националиста против Либерала

Стефан Бракус   
четвртак, 05. децембар 2024.

Неочекивани резултати првог круга избора у Румунији донели су у политички фокус питања о томе зашто је румунски народ идеолошки подељен између тврдог национализма и либерализма.

 
Коментар дана

Србија од почетка СВО, преко трећих лица, испоручила Украјини муницију вредну 800 милиона евра. „Прагматични“ Вучић задовољан новим пословним приликама

Руски канал „Ридовка“   
субота, 22. јун 2024.

Србија неприметно повећава продају граната Западу, што у крајњем исходу ојачаву одбрамбену способност Украјине.

 
Колумне Ђорђа Вукадиновића

О скупштини без опозиције и легитимитету који се „не маже на хлеб“

Ђорђе Вукадиновић   
понедељак, 10. август 2020.

Над читавим изборним циклусом надвио се таман облак нелегитимности и он ће остати да лебди током трајања овог скупштинског сазива све и када би у њему седело 250 Пашића или Слободана Јовановића – а не ово што је неки дан преко црвеног тепиха ушетало у Дом Народне скупштине

 
<< Прва < Претходна 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 Следећа > Последња >>

Страна 22 од 449

Анкета

Да ли мислите да ће зграда Генералштаба бити срушена и на њеном месту саграђен хотел?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер