Ono, jeste da neki zavedeni, dobro, skoro svi ali šta, na protestnim stajanjima i šetnjama od do pa nigde skandiraju " Vučiću odlazi", i da bi neko mogao da protumači da to dobri narod hoće promene, a da ovi koji neće ni izbore ni prelaznu vladu nisu za to nego za isto, to jest da Vučić ne ode, ali kakva greška, au kako teška!

Zaista, nije srpski ćutati ako su u fokusu značajne nacionalne, identitetski važne teme, ali kako nije srpski ćutati, tako nije srpski ni ma šta govoriti, pogotovo ne prijetiti, obmanjivati, manipulisati...

Privatizacija u zemljama bivše SFRJ nije dovela ni do kakvog ekonomskog prosperiteta. Izuzev Slovenije, nijedna republika nije dostigla nivo nacionalnog dohotka iz 1989. Međutim, Slovenija je taj nivo dostigla 2008. kad počinje svetska ekonomska kriza, i tada počinje pad nacionalnog dohotka i industrijske proizvodnje.

Pozivamo Srbiju da se uzdrži od korišćenja bilo kakvih vladinih mera koje bi podržale nove trgovinske veze, poput izvoznih subvencija, kredita i garancija ili bitnog povećavanja srpskog izvoza u Rusiju tako što bi taj izvoz zamenio proizvode EU koji su nezakonito zabranjeni u Rusiji.

BRIKS čak nema sopstveni sekretarijat – ali ima svoju finansijsku instituciju: Novu razvojnu banku. Prijemom bogatih naftnih monarhija Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ta banka bi mogla da poveća svoj kapital

Nije sporno, dakle, da Zapad može promeniti dobavljača nafte. Potrebno mu je dve, eventualno tri godine da dosadašnju kupovinu od Rusije u celosti zameni nabavkom od drugog kupca. Međutim, ne baš kratak period manjka ponude inicira skok cena nafe, što se već i dogodilo, a biće još izraženiji ako se zabrana kupovine ruskih energenata, time i manjak ponude na globalnom tržitu, oduži i pooštri

Da je znao ono što sada zna, veliko je pitanje da li bi se Milo Đukanović  odlučio da forsira donošenje „Zakona o slobodi veroispov(ij)esti“. Čak ni najveći optimisti među crnogorskim opozicionarima nisu očekivali da će reakcija naroda biti ovako masovna, žestoka i mudra

Ludilu nema kraja. Samo, da li njega proizvode baš „stranci“ i „tajkuni“? Zašto bi Zapad rušio Vučića, kada podatnije vlade u Srbiji  nije bilo u poslednjih sto godina? Zašto bi ga rušili tajkuni, ako su svi i dalje bogati, srećni i na slobodi?

 Pred listom Srbija protiv nasilja tek predstoji ozbiljan izazov koji se sastoji u pitanju da li će nakon  okončanja izbornog protesta prihvatiti mandate u gradskoj Skupštini i srpskom Parlamentu jer bi na taj način priznali legitimitet proteklih izbora

Na kraju, za srpski postpatriotizam nema nade. On nije ni prepoznat kao respektibilan faktor. Rezultati izbora i političkih procesa to najbolje potvrđuju. I pre nego što nestanemo kao istorijski narod, treba načiniti jošo jedan napor i vratiti se bazičnim elementima trajanja: sloboda, moral, i u političkom domenu – suverenitet.