Narodna zastava, taj najjednostavniji svesrpski simbol koji opstaje u kontinuiranoj upotrebi već skoro dva veka, potisnut je u zapećak, i danas se, osim na zgradi Narodne skupštine i nekih opštinskih i državnih institucija sa produhovljenim rukovodstvom, uglavnom retko može videti u Srbiji 

Fabrika automobila u Kragujevcu decenijama oscilira između „poslovnih poduhvata stoleća“ i „uzročnika Doline gladi“. Ovoga leta su se zaoštrile protivrečnosti između kapitala i rada. Dežurne ptice zloslutnice u domaćim medijima počele su da najavljuju odlazak Fijata iz Kragujevca. Zlonamerni analitičari sumnjiče Fijat da želi da se povuče iz Srbije, pa ponižavajućim nadnicama praktično podstiče štrajk i prestanak proizvodnje u ovoj našoj fabrici.

Osnovni cilj promene važećeg Ustava bio bi, pre svega, naknadna legalizacija predaje jednog dela državne teritorije u ruke albanskih separatista, a zatim i dalja razgradnja i raslabljivanje Republike Srbije, sve do njenog potpunog razvaljivanja i uništenja.

Rio Tinto, sa sedištima u Londonu i Melburnu, sa transkapitalom i delovanjem po celom svetu u iskopavanju raznih ruda, pravi je primer jedne globalne kompanije. Političku i vojnu zaštitu Rio Tinto je decenijama koristio od strane Velike Britanije i SAD

Lokalni radnici iz albanske vinarije pune cisterne na kamionima, vino se prosipa i otiče kanalom za kišnu kanalizaciju. Tek tada se Srđan Petrović zagrcnuo od suza,  muke i uzaludnog rada svoje porodice

Konačno – i najvažnije – nije li, možda, čitava drama sa „razgraničenjem“, „podelom“ itd. bio samo igrokaz za domaću javnost i SNS glasače, ne bi li lakše progutali ono što je od početka jedino i bilo u igri: potpisivanje traženog i po svemu sudeći olako obećanog „pravno obavezujućeg sporazuma“ sa Kosovom, u zamenu za konačno formiranje „zajednice/asocijacije srpskih opština“ u skladu sa ustavom i zakonima Kosova i planom Martija Ahtisarija?  

Dosadašnje isksustvo sa lokalnim izborima, na kojima su aktivisti SNS umeli da vrše bezobziran pritisak na birače i biračke odbore, ne daje nam, nažalost, preteranih razloga za optimizam.

Beskrupuloznosti režimskih medija u Srbiji nema kraja.

Običan građanin zna toliko da se te nedelje (24.9) ili vikenda, desio oružani sukob Srba i policajaca Albanaca u okolini starostavnog manastira Banjska („Strahinjiću Bane [...] u malenoj Banjskoj) i da su zvanično stradala četiri lica, tri Srbina i Albanac. Posle toga, isti taj, običan građanin može da sazna: da je satima pre akcije „kosovske“ policije srpska naoružana grupa praćena i snimana iz vazduha; da je i KFOR (NATO) „prisustvovao“ sukobima; da je pronađena velika količina oružja – za „ceo bataljon“; da je, javnosti poznati, M. R. pismom priznao organizovanje oružane srpske grupe (sâmo to priznanje i nije sudski dokaz), i možda još ponešto.

Zaista je teško nemačkom izdavaču da štampa "Krvavu bajku". Treba mu se dodvoriti i sve prepustiti zaboravu kroz izbacivanje pesnikinje. Pri čemu se komisija Anonimusa nije dovoljno istakla - Milogorci su Desanku izbacili iz programa pre dve godine! I ušli u NATO