Sa sobom je doneo ne samo arhivu koju je vodio kao ministar dvora kralja Petra II, nego i svoje beleške, razna dokumenta, rukopise i bogatu dokumentaciju o ustaškom delovanju. Uspomene na svoj kontraobaveštajni i policijski rad, kao visoki funkcioner aparata bezbednosti Kraljevine Jugoslavije, pisao je i u Londonu, za vreme rata i dok je bio ministar pravde u emigrantskoj vladi

Konačno – i najvažnije – nije li, možda, čitava drama sa „razgraničenjem“, „podelom“ itd. bio samo igrokaz za domaću javnost i SNS glasače, ne bi li lakše progutali ono što je od početka jedino i bilo u igri: potpisivanje traženog i po svemu sudeći olako obećanog „pravno obavezujućeg sporazuma“ sa Kosovom, u zamenu za konačno formiranje „zajednice/asocijacije srpskih opština“ u skladu sa ustavom i zakonima Kosova i planom Martija Ahtisarija?  

Dosadašnje isksustvo sa lokalnim izborima, na kojima su aktivisti SNS umeli da vrše bezobziran pritisak na birače i biračke odbore, ne daje nam, nažalost, preteranih razloga za optimizam.

Vučić sebe sveo na "običnog trgovačkog putnika i propagandistu 'Rio Tinta'".

Običan građanin zna toliko da se te nedelje (24.9) ili vikenda, desio oružani sukob Srba i policajaca Albanaca u okolini starostavnog manastira Banjska („Strahinjiću Bane [...] u malenoj Banjskoj) i da su zvanično stradala četiri lica, tri Srbina i Albanac. Posle toga, isti taj, običan građanin može da sazna: da je satima pre akcije „kosovske“ policije srpska naoružana grupa praćena i snimana iz vazduha; da je i KFOR (NATO) „prisustvovao“ sukobima; da je pronađena velika količina oružja – za „ceo bataljon“; da je, javnosti poznati, M. R. pismom priznao organizovanje oružane srpske grupe (sâmo to priznanje i nije sudski dokaz), i možda još ponešto.

Kad biste vodili računa o parkovima, građani bi i njih isto tako branili. Ali vas – vlastodršce i vlastoljupce, male i velike tirane, državne i lokalne šerife i spahije — nije briga ni za parkove, ni za Državu, jer je sve to za vas „dedin plac koji može da se proda, doduše jeftino, ali hej, pare za dž“

 Posebno plaši ono što je Đilas nagovestio pri kraju teksta, to jest da su „ovo samo smernice“ i da je „neophodno doneti stotine mera koje bi pratile ovakav razvojni koncept“. Kome dosada nije bilo jasno kakav koncept predlaže Dragan Đilas, sada se u to može lako uveriti. U dve reči – državno administriranje. 

Prvostepena presuda od 15 meseci zatvora iz jula 2009. i drugostepena od 15 meseci iz maja 2010. godine. u procesu za nepoštovanje suda protiv profesora Šešelja imaju i svoju tajnu verziju!O kakvom se pravnom skandalu radi jasno pokazuju sledeće činjenice.

Od početka godine, kineski ekonomski subjekti su likvidirali rekordnu količinu američkih državnih obveznica, u iznosu od (najmanje) 53 milijarde dolara.

Kad god pomislimo da su američki zvaničnici dostigli maksimum u ulozi okupacionih upravnika u Srbiji, koju su sami sebi ekskluzivno dodelili, uvek nas iznenade tako što prevaziđu sami sebe.