Када је 1974. дошло до најозбиљније кризе око Трста, Југославија је на границу с Италијом извела три дивизије. Тито је обукао маршалску униформу и отишао на командно место. Вашингтон нас је молио да не нападнемо. Годину дана касније потписани су Осимски споразуми.

Идеја разграничења на оно што је српско и албанско, и нормализација наших односа, обезбеђење српске православне баштине стварањем самосталних манастирских заједница по атоском моделу у Грчкој, Заједница српских општина за Србе на југу, финансијска надокнада за узурпирану приватну и државну имовину.

Европска унија, какогод, испољава и негативан и позитиван став према „европској перспективи” Србије, што је очигледна политичка чињеница. Немачка и њени савезници наставиће да унапређује своје дело на Косову и Метохији.

Жижекова “предавања” су филозофија на делу, не само импровизација, него делатност која показује шта филозофија у ствари јесте и треба да буде. У том контексту, “вулгарни” почетак у реалности актуелне комуникације прави тај процеп између супротности који интригира.

Не верујем да је председник Обама лаициста, антихришћанин. Није хришћанин на начин на какав је био Џорџ В. Буш, али је још увек председник-хришћанин, на свој начин. Хришћанство у Америци говори гласовима који се много разликују међу собом. 

Овим ставовима ја сам, чини ми се, успео да ЕУ убедим да више не мора да подржава некога од кандидата на изборима, да смо сви ми који нешто значимо на политичкој сцени отприлике сличних ставова, али се и разликујемо. Али то нека процењују бирачи, а не ЕУ.

2005. је. У Хагу сам, у затворској ћелији са Милошевићем као његов савјетник за медијска и политичка питања. Евоцирамо догађаје од прије десет година. Говори ми како је био разочаран када мировне трупе ОУН које су биле између Срба и Хрвата нису спријечиле 'Олују'

Цео договор СПС и ДС био је базиран на сигурној победи Тадића што се није десило, а с обзиром на њихову већ доказану склоност ка мењању страна, могућност промене остаје отворена.

Теоријски, глобализација је симплификација, свођење разнородних концепата и система (држава, култура, нација...) на један и јединствен код који би у основи требао да буде највиши домет развоја човека као друштвене животиње.

Водеће француске елите, политичке и економске, које су на сваки начин подржавале кемалистички подухват стварања националне државе, очишћене од „карцинома“ – како су њихове младотурске колеге називале Грке и Јермене – нису имале апсолутно никакав етички проблем да купе кости жртава за „индустријску употребу“.