Као прво, посветити приказу једне књиге друштвено-политичких есеја читаве три и по странице простора у недељним новинама може да говори три ствари. Или да “Време” не зна како да попуни простор адекватним садржајима, или је реч о приказу дела које је камен-међаш у својој области а притом је из пера светски признатог стручњака и ауторитета.

Путин и Порошенко различито су оценили разговоре у Минску. Док их је руски председник уздржано, али позитивно оценио, Порошенко их је окарактерисао као компликоване и тешке. Откуд такве различите оцене? Па отуда, каже Никонов, што Русија има повољнију позицију и не иступа као подређена, већ надмоћна страна. 

Док косовске власти преузимају овлашћења и показују зубе, повећавају се дипломатски притисци на Београд због Косова, на које се у прошлом периоду вратило пола процента од 205.835 протераних косовских Срба, колико их је регистровао УНХЦР.

 Уместо брзим пругама, Србија „напредује“ слепим колосеком „бирајући“ будућност са Александром Вучићем. Једно је сигурно, било да се Срби одлуче за прошлост, било за будућност и на једном и на другом крају их сигурно чекају мафијашко-тајкунски кланови и Александар Вучић.

Увек је неко други крив. Мало ЕУ, мало свет, мало САД, мало Русија, мало суседи... А ми? Па и ми смо криви. Увек је крива Влада Србије. И то увек она претходна. А она која је актуелна, увек чини „све што је у њеној моћи“ да исправи грешке.

Друштвено-политичке манифестације нарцистичког, псеудограђанског погледа на свет најчешће одишу, упркос (а можда баш захваљујући) гордом индивидуализму, ауторитарном свешћу и понашањем кога они код других желе да виде и критикују, и када га има и када га нема.

Јасно је да промена ситуације на фронтовима умногоме одређује и услове и позиције у преговорима, па Кијев све теже може рачунати на опстанак унитарне земље, која је објективно подељена на више културно-историјских регија, где је не заборавимо врло важан и економски моменат.

Највероватније да напад на једног од главних оптуженика МТБЈ генерала Радислава Крстића представља смртну поруку другом човеку – Радовану Караџићу. Караџићу су показали шта га чека ако његова одбрана буде онолико успешна као и сада.