Уследио је логичан потез председника Путина, који је затражио од својих сарадника, али и свих државних функционера, да угасе своје рачуне у иностранству. Такође, снажне антитајкунске поруке које долазе из Новорусије и могућност да се такве идеје пренесу и на територију РФ, чине руске милијардере још нервознијим. 

Избори у Холандији показали су, на једној страни, значајни раст десничарског расположања у земљи, виши него што је то ико очекивао пре избора, али и снажење партија које су изричито за проширење Европске уније.

 Ако желиш слободу - мораш да будеш Слободан. Подизање споменика, давање назива неком београдском булевару по његовом имену, само је ствар тренутка. Да обавестим оне који из својих побуда не разумеју - више није питање да ли ће се то десити, већ само - када. А до тада, Слободан живи у срцима свих оних који се осећају слободним

Медији ипак имају пуно право да јавности предоче све доступне информације о политичким личностима, што Србљановићка свакако јесте, без обзира да ли такво извештавање задире у сферу приватног живота, или, како је овде случај, у сферу криминала.

Једно са другим не иде. ДСС је, за српске прилике, озбиљна странка с традицијом. Она још ужива углед у делу бирачког тела које верује у вредности патриотизма и грађанске демократије. Тај углед ће, међутим, брзо нестати ако ДСС збиља оствари сарадњу с режимом чија је пракса далеко и од једне и од друге поменуте суштинске вредности. 

Коштуница у изборну утакмицу против фанатизованих европских снага и њихових хистеричних медија креће књигом „Зашто Србија а не Европска унија“. У њој је понудио разрађен концепт политичке и војне неутралности Србије, које нуди као одговор садашњем „безалтернативном“ путу. 

Текст Мариа Калика "Машта ради свашта" пружа низ егзотичних погледа на левицу. На пример, каже Марио Калик да је Милошевићева политика била "онолико левичарска колико су у том тренутку омогућавале објективне историјске околности". Што значи - шта?

У обраћању Генералној скупштини Сергеј Лавров истакао је да западни блок који предводи Вашингтон одбацује принцип УН према којем су све државе једнаке, тј. принцип једнакости загарантован Повељом, и да се то чини у међународној арени, док се САД у појединачним земљама представљају као главни протагониста демократије ивладавине права.

Илузорно је на Балкану форсирати модел британско-француско-немачког помирења и заједничког приступа историји, а истовремено настављати неоосманистичку пристрасност у стварима балканске савремености.