Политичко-филозофски смисао догађаја – попут замисли да се сви тзв. „губитници транзиције“, како их је означио либерални капитализам, а који су временом постали већина, појаве као носиоци политичких субјективитета – испоставља се као остварив и достижан.

Изгледа да смо нешто научили од Учитељице Историје. Сетимо се „догађања народа“ због страдања Срба на Космету пре нешто више од двадесетак година, када се тресла читава земља. Данас смо сведоци да нико није изишао на улицу по објављивању одлуке МСП у Хагу.

Америчка улога, попут британске улоге пре, не би била директно вођење рата у региону, већ пружање помоћи дизајнирано да стабилизује однос снага, као што је случај у Јемену и Ираку.

Вероватно је Борис Тадић пристао на измену резолуције зато што су се на преговорима са Кетрин Ештон разматрала питања заштите споменика културе, српских енклава, могуће аутономије за северни део Косова, Косовску Митровицу.

 За разлику од Александра Вучића Зоран Ђинђић није имао никавог комплекса у односу на западне политичке лидере. Био им је заиста раван, нису му клецала слабачка колена, као што признаје Александар Вучић да се то њему десило током сусрета са Ангелом Меркел.

Улажење господина Вукадиновића, вероватно и неколицине других чланова НОПО у парламент, допринело би, свакако, да се из тог парламента, у редовним преносима РТС, чује понекад и разуман и уман глас.

„Нови филм Дарка Бајића“ је међу људима из посла као појам пре свега теоријска а не практична одредница, то је виц а не реална могућност.

Метју Елиот, који је извршни директор кампање за обнову преговора (са ЕУ) под називом „Британска посла“, приступио је „Историчарима за Британију“, сматрајући да је идеја јединственог европског идентитета“распрострањена и опасна“.

Треба одати признаје кулинарима са „Маракане". Није лако толиком свету подметнути бљутаву салату као главно јело. Мада је, са друге стране, врло лако направити дил вредан поверења неколико десетина хиљада верника.

 Ова нова или она прва “Српска листа“ је доказ да се власти у Србији, односно нововаспостављени надпредседник Владе тј. председник Србије, будући Ердоган, спрда са Србима на Косову и да о њиховом опстанку брине као о лањском снегу