Победа Хамнеијеве струје ће вероватно учинити да дипломатски напори Запада остану неуспешни, а да ли ће доћи до рата вероватно зависи не само од монолитности иранског отпора, већ и од расплета у Сирији.

Књига Игора Ивановића Култура и идентитет (поглед здесна), која се недавно појавила у издању "Нове српске политичке мисли", крајње је упутан водич кроз оно што би хтело да се (само)легитимише као десна мисао у Србији.

Можемо рећи да је стање на Западном медијском небу остало исто као и за време распада СФРЈ и грађанског рата који је уследио. За Запад постојали су само једни „зли момци“ који су силовали и убијали недужне Хрвате и Бошњаке. Ти зли момци су наравно били Срби који су наводно и започели рат.

Наслов овог текста преузет је из сатиричне песмице која гласи. „Јосип Краш, херој наш, борио се, борио, и у кекс претворио.“ У београдском случају ради се о Нади Штарк, такође народном хероју, бомбонџијској радници из Осијека.

Мора да буде један изборни штаб, једна стратегија, једна кампања. Само тако ће бирачи поверовати да је победа могућа и изаћи на изборе, повећаће се излазност и биће другог круга. У другом кругу Вучић је победив.

Током протеклих година ситне крађе у осиромашеној Војводини узеле су толико маха да се краде све што може да се прода или поједе, док лопови добро знају да се све украдено испод 15.000 динара сматра ситном крађом, а да полиција и тужилаштво не могу покретати у никакве поступке.

Веровање да отуђене западне елите, којима није стало ни до сопствених нација, уопште маре за прокажене „балканске дивљаке“, кад-тад мора бити проглашено за миленијумску глупост.

По свему што је међународно-правно релевантно, случај Косова није и не може никакав јединствени случај. Они који тврде да је ово јединствен случај имплицитно тврде да Срби и Албанци нису људи па се на њих не односи оно што се односи на друге људе.

Крајње једноставна логика. Уколико желите мултикултурално друштво, у коме нема нетрпељивости и насиља између разних култура, морате да избегавате теме које некога провоцирају. Постоје јасне границе слободе изражавања, и оне се налазе тамо где почиње угрожавање осећања другога.