Иницијатива да се вишеструко оштећени објекти Дунгјуена ставе под заштиту потекла је од академске заједнице Нанђинга, што је у Србији данас скоро незамисливо, јер је њена академнска заједница на свој специфичан, иначе нимало академски начин, окренута европској будућности за коју се сматра да је национална историја потире.

Празник рада ни ове године неће бити обележен масовним радничким протестима у Србији, као што је то случај у великим светским градовима, зато што синдикалци не желе да изађу на улице без хонорара, рекао је у интервјуу за Прес Бранислав Чанак.

У свом походу на гласове Срба који су још преостали на нашем Косову и Метохији премијер Александар Вучић није нашао за сходно да једном речју спомене најочитији пример кршења људских и грађанских права који се одигрвао током суђења и бесправног утамњичења Оливера Ивановића.

Није се променила само количина цртаних филмова која се свакодневно из тв-екрана излива на чула наших најмлађих. Променила су се времена, политика, идеолошке парадигме, а тиме и сам садржај цртаћа.

Држава се мора ангажовати у заштити председника Путина. Не може се дозволити да се о руском председнику тако говори. Руске новине не објављују фотографије убијене деце у Ираку и Либији уз текст да је њих убио Тони Блер или Дејвид Камерон.

Тито је од почетка имао највећи страх како ће успети да се наметне као вођа српском народу који је, ипак, већински подржавао монархију. Зато главна улога Црвене армије и није била у протеривању фашиста, већ на устоличењу комунистичке власти у Београду.

Да ли данас, безмало четврт столећа откако је основан и након свега што нам је испоручио као резултате свога пословања, можемо бити сигурни да управо то није био један од значајнијих стварних циљева мисије трибунала?

На све стране диљем наше домовине ницале су "Титове" виле и дворци, које он никад није ни видео, али су месни руководиоци уживали у њима, градили су их више да себи угоде него да се њему удворе. Али нема сумње да је Тито волео луксуз, уживао у њему, волео живот.

Али ове људско-правашке организације су напустиле ову основну улогу у функционисању грађанског и демократског друштва али и невладинопг сектора јер су окренуте пара-политичком деловању које следи јасно одређене идеолошке циљеве.