Косово је било велики проблем за САД. За разлику од каснијих конфликата у Авганистану и Ираку, било је тешко објаснити директан амерички интерес. Није било правог циља у јавности ни међу политичарима за било какву акцију, а поготово не за главну војну акцију укључујући и копнене снаге.

У ситуацији када се чланство осипа, организација на терену распада, странка први пут у четвртвековној историји нема изабране централне органе, када се рејтинг мери у промилима, а дефинише синтагмом „статистичка грешка“, овакав приступ и давање легитимитета Вучићевој политици још су један аутогол „новог ДСС“

Овде је тема један синдром: упорно бесконачно понављање лажи у рекламама за популарно пиће, чији произвођачи годинама уназад немају преча посла него да старим и потенцијалним потрошачима учитавају у памет нове конотације за своје алкохолно ремек-дело.

Да не испадне како смо ми једини пацијенти тешко оболели од акутне потрошачке грознице, треба рећи да је конзумеризам већ одавно почео да личи на нову светску религију, која савременом секуларном друштву пружа очигледно неопходну дозу ритуала, коју му је некада обезбеђивала црква.

Идеја о оснивању још једне међународне финансијске институције, заједно са оснивањем банке земаља БРИКС-а са седиштем у Шангају, постала је неодвојива од визије развоја економског појаса дуж Пута свиле и успостављања Поморског пута свиле за XXI век.

Сва је прилика да ће занимљива расправа на десници добити нове наставке – можда чак и пре изласка овог броја "Времена" из штампе. У уторак, када је лист припреман, није било познато да ли су остварени наговештаји промене Резолуције о Косову коју је Србија поднела УН.

Посебну сенку на Вучићево лично поштење баца празна прича о томе да он и његова породица живе од плате премијера или председника државе која не прелази 100.000 динара, кад од тих пара не могу да се финансирају само школарине његове деце у приватним школама. 

Европска унија која све теже сама са собом излази на крај? Они који траже признање независностиКосова, „Републику Војводину“ и „аутономију Санџака“ у замену за обећање „бољег живота“ остатку Србије? Русија - коју је незадовољна про-натовском политиком (до)садашње владе?

Наше чланство у Европској унији, које се обећава у блиској будућности, јесте обична политичка фикција, да не речем подвала; у најбољем случају, детињаста утопија, веома слична оној коју су ширили комунисти.

На ауторитаризам и грубу штедњу, ми ћемо одговорити демократијом, смирено и одлучно. Грчка, колевка демократије, ће послати одјекујући демократски одговор Европи и свету.