Ту не би тебало да буде неких већих проблема. Ево зашто. Најпре, од свих земаља нашег региона - подсећа нас аутор књиге «Култура и идентитет» - једино је Србија развила аутентичну, у балканском тлу укорењену културу, културу самониклог народног генија.

Овај ''пиратски'' план ЕУ и његове последице су ипак некако ''амортизоване ''довором између Руске Федерације и Републике Кипар. Москва је пристала да смањи камату на кредит од око 2 милијарде евра који је дала Никозији. Такође, продужен је и рок отплате.

Демократија је најбољи друштвени поредак, али је скупа. Диктатура је, на пример, много јефтинија. Парламентарна дипломатија је скупа, али она има своју важну улогу и без ње се не може ако хоћемо да будемо нормално демократско друштво.

2005. је. У Хагу сам, у затворској ћелији са Милошевићем као његов савјетник за медијска и политичка питања. Евоцирамо догађаје од прије десет година. Говори ми како је био разочаран када мировне трупе ОУН које су биле између Срба и Хрвата нису спријечиле 'Олују'

Најновији пример пружио нам је одлазећи председник Светске банке, Роберт Зелик, који је допустио себи једну крајње мрачну и бизарну тираду на рачун тешке болести данашњег председника Венецуеле, Уга Чавеза.

Приказ књиге: Игор Ивановић: Култура и идентитет (поглед здесна), НСПМ, Београд, 2007, стр. 219.
Тема која засигурно највише интригира у првом делу књиге јесте отворено антагонизирање „Србије“ против „круга двојке“.

Овде је тема један синдром: упорно бесконачно понављање лажи у рекламама за популарно пиће, чији произвођачи годинама уназад немају преча посла него да старим и потенцијалним потрошачима учитавају у памет нове конотације за своје алкохолно ремек-дело.

О филмским примерима којима се служи Игор Ивановић у књизи Култура и идентитет (поглед здесна).

Унутрашњи политички изазови прете да угрозе напоре великих сила да развију и обликују регион. Како главне силе користе своју финансијску и политичку моћ да стекну утицај на Балкану, тако слабе локалне самоуправе настављају да успостављају равнотежу између супротстављених народа.

Био сам једини српски извештач у атинској дворани, гледао тучу уживо, лично снимао њен највећи део, као и оно што се дешавало иза кулиса, у ходнику и испред свлачионица, што су домаћини итекако желели да сакрију. Питам се због чега им помажемо у томе