Искуство земаља са привредом у транзицији нам говори да ће и Србија једног дана напустити политику и програме Вашингтонског консензуса, само је питање када и колику цену ће платити Србија и српски народ.

Ту не би тебало да буде неких већих проблема. Ево зашто. Најпре, од свих земаља нашег региона - подсећа нас аутор књиге «Култура и идентитет» - једино је Србија развила аутентичну, у балканском тлу укорењену културу, културу самониклог народног генија.

Идеја о оснивању још једне међународне финансијске институције, заједно са оснивањем банке земаља БРИКС-а са седиштем у Шангају, постала је неодвојива од визије развоја економског појаса дуж Пута свиле и успостављања Поморског пута свиле за XXI век.

Сва је прилика да ће занимљива расправа на десници добити нове наставке – можда чак и пре изласка овог броја "Времена" из штампе. У уторак, када је лист припреман, није било познато да ли су остварени наговештаји промене Резолуције о Косову коју је Србија поднела УН.

Да бисте дошли на власт морали сте да обећате и да испуните потписивање антиуставних тзв. бриселских споразума којим је успостављена граница са КиМ, а српске државне институције полиције и судства укинуте на једном делу наше државне територије. Да бисте опстали на власти сада сте добили нови задатак: отварање тзв. унутрашњег дијалога у Србији у правцу признања независности Косова.

Домаћини првенства уверавају да ће бити способни да догађаје држе под контролом, али у исто време, у већини западноевропских медија насиље је оживело стари стереотип истока Европе као насилног, расистичког, антисемитског.

Приказ књиге: Игор Ивановић: Култура и идентитет (поглед здесна), НСПМ, Београд, 2007, стр. 219.
Тема која засигурно највише интригира у првом делу књиге јесте отворено антагонизирање „Србије“ против „круга двојке“.

На ауторитаризам и грубу штедњу, ми ћемо одговорити демократијом, смирено и одлучно. Грчка, колевка демократије, ће послати одјекујући демократски одговор Европи и свету.

Када је 1974. дошло до најозбиљније кризе око Трста, Југославија је на границу с Италијом извела три дивизије. Тито је обукао маршалску униформу и отишао на командно место. Вашингтон нас је молио да не нападнемо. Годину дана касније потписани су Осимски споразуми.

Након мог задњег обраћања аудиториуму преко НСПМ-а гдје сам тврдио да је од 'ново-вучићевих' времена, ерго (дакле) од сада, у Србији све зацртано за слиједећих пар деценија и да се, ипсо фацто (самим тим) нема више што, ни о чему, писати, стигле су ми бројне реакције стотине читалаца како на споменутом сајту тако и на мом приватном мејлу.