Догађај у Сребреници је унапред политички оквалификован као геноцид. Теза о геноциоду звучала би неозбиљно када би била везана за цифру од неколико десетина или стотина убијених особа. Сплетом разних околности дошло се на магичну цифру од осам хиљада наводних жртава.

Једно са другим не иде. ДСС је, за српске прилике, озбиљна странка с традицијом. Она још ужива углед у делу бирачког тела које верује у вредности патриотизма и грађанске демократије. Тај углед ће, међутим, брзо нестати ако ДСС збиља оствари сарадњу с режимом чија је пракса далеко и од једне и од друге поменуте суштинске вредности. 

Једна од заједнички изведених акција Београђана и Београџана је изгласавање да се на националној фреквенцији приказује серија о злогласном турском султану Сулејману I, који је у историји остао познат по суровости, нарочито према Србима и Угрима. 

Ако сте живели у уверењу да појединац није у стању да самостално учини неке епохалне ствари, што рушење берлинског зида и окончање хладног рата par excellence јесу, онда ће вас филм Рат Чарлија Вилсона, реномираног аутора Мајка Николса у томе у потпуности демантовати.

Западна олигархија сматра РФ “пропалом државом која убрзано физички и демографски нестаје и која безциљно и без сврхе још глуми некакву регионалну силу -- и то само захваљујући остатку нуклеарног арсенала СССР и нешто прилива новца од извоза енергената”.

Како се само беспризорно и срамно славила Милошевићева смрт, уз хепенинг, балоне и подврискивања оскврњених малоумника. Ту сорту скрнавитељских мртвозорника за које је свака српска смрт разлог за славље, остављамо њима самима. Али време је да се поставе и нека основна питања.

Иако се није наметнуо као једини представник и заступних муслиманског становништва у Србији, својим упорним радом стекао је јаке позиције у Исламској заједници БиХ, у којој је изградио имиџ борца за бошњачка и исламска права.

Сећате се како је то ишло у “Бољем животу”? Директори одлуче да другарицама за Осми март уваљају новчанике од говеђе коже, а оне начисто одлепе на ту “понижавајућу” понуду, па под претњом штрајком од фирме измаме путовање у Грчку, где се бесомучно накупују бунди и златног накита.

Под Отоманском империјом Мосулски вилајет простирао се од Закоа у југоисточној Анадолији, па све током реке Тигра кроз Дохук, Арбил, Алкош, Киркук, Туз Кормато и Саилаиманију пре него што се заустави на западним падинама планина Загрос које обликују границу с Ираном.