Тако говори Путин. Тако је говорио Де Гол, иако је он одрастао у церемонијама елите. И у његовом држању, као и у ријечима, било је нечег напетог и простачког, скоро пријетећег – онако повијен напријед кад сједи, а кад стоји прав и дигнуте главе, са цигаретом која му виси између усана.

Јовановић: Суштина је питање легалности сецесије, а не питање легалности декларације. Михајловић: Сигуран сам да би суд одбио нашу тужбу и то би до довело до признања независности од стране педесетак држава.

Чим постану политички фактор његови представници редовно ступају у коалицију с Вучићевим режимом. Политичка пракса недвосмислено доказује да је суверенизам српског десног центра данас у ствари вид политичког ларпурлартизма.  

Ми смо држава са огромним бројем нерадника. Већина грађана Србије би радије по цео дан „блејала“ по кафићима него да засуче рукаве и нешто корисно одради. Лакше нам је да тражимо изговоре и кривце за нашу лењост.

Реч је, наравно, о Марку Видојковићу, који, потпомогнут невладиним сектором, разним фондацијама, моћним медијима (пре свих Б92) и заплашеним проучаваоцима књижевности замало није номинован за Нинову награду. Разум је тада ипак превладао.

САД су биле спремне да буду опрезне на уздизање хегемона. У овом случају страх од опорављене Русије је остатак хладног рата али није безразложан. Економска слабост ретко када значи војну слабост или политичко нејединство. Ја се слажем са њима у погледу овога и истичем да је управо због овога САД имају легитиман страх од Русије у Украјини.

Турска, а преко ње можда и неке друге силе, желе да држе Санџак „подгрејаним“. Неће га палити, али га неће скроз ни гасити. Игнорисањем Зукорлића показали су да није моменат да се та карта потеже. Његова реторика неће запалити Санџак, али треба да држи Београд у стању приправности.

 Као Србин са Косова и Метохије, потпредседник ДСС и као члан  посланичког клуба ДСС, са Ђорђем Вукадиновићем сам изванредно сарађивао и надам се да ћемо ту сарадњу наставити и убудуће. Насупрот томе, са Урошем Јанковићем и њему сличнима који због мрвица локалне власти продају веру за вечеру немам и не желим да имам никакве ни личне ни политичке везе. 

Између устава од 1990. и од 2006., у вези са положајем председника Републике, постоји садржински континуитет, наставак. Обичним речима рекло би се да ту нема битне разлике. Тако, оба устава ограничавају број избора истог лица за председника Републике на највише два пута.

Ту настаје једна рупа коју је немогуће премостити, јер ће вам они одмах рећи: “Аха, ви који сте против нас - ви сте фашисти!“ Ето, Вукадиновић кога сте споменули је означен као фашиста... А он је прави левичар, тврдим то.