Тешко је оспорити потребу и тежњу за укрупњавањем опозиционих снага, али до тога се очигледно не може доћи ако свака странка (или странчица) и страначки лидер и лидерчић сматрају да управо они представљају једини могућ стожерни и обједињавајући фактор у опозиционом блоку без обзира на своју објективну политичку снагу.

Ако се Вучићева кооперативност показује на прихватању и примени бриселских споразума, Вулин је ту да убеди Север да до тога заправо неће доћи. Ако се српско руководство спрема да настави преговоре на вишем нивоу, Вулин је ту да прецизира ко у ствари сме да седне са друге стране стола.

Ако је ико у Србији увек био у опозицији, онда је то био Коста Чавошки. Он је у опозицију отишао 1968. У тих 40 година свака власт у Србији имала је у Чавошком критичара. Он је писао против Тита, Милошевића, Шешеља, Ђинђића, Коштунице, Тадића...

Да би одржала полтичку контролу Немачке унутар тадашње Европске заједнице, Француска је 1990. аминовала њено поновно уједињење у замену за одрицање од немачке марке и увођење европске монетарне уније и евра. Само годину дана касније, ово ће се показати као илузија.

Из перспективе Београда, ствари изгледају драматично неуспешне. Чак и за заговорнике “прихватања реалности” поставља се питање: шта је Србија добила заузврат? Западни званичници су поновили фразу да “Србија има европску перспективу”, али без икаквих додатних гаранција.

Тиранија већине је веома често увод у остваривање система владавине у коме ће остати само тзв. демократске кулисе, а у друштву долази до суштинског поништавања основних претпоставки за функционисање демократског и плуралистичког система.

Требало је да ЕУ и САД инсистирају на томе да републике иступе из СФРЈ на миран начин и према унапред одређеној процедури. На тај начин спасли бисмо на десетине хиљада живота и уштедели бисмо милијарде долара.

Александар Вучић је изјавио да је задовољан предложеном платформом Атлантског савета и да би било добро када би се то преточило у реалну политику САД. Међутим то није све што САД припремају за Балкан. За наредни период планирано је успостављање још јаче контроле над медијима и формирање „Медијског центра за борбу против руских дезинформација“ у Србији

Сучена са координисаном акцијом споља и изнутра, нова влада Србије ће зато, поред осталих, у свом мандату имати још један веома тежак задатак - одазвати се на захтеве за аутономијом, који су ипак превише гласни и превише трају да би били игнорисани, а не угрозити даљи опстанак земље и не ризиковати  њено даље распарчавање.