Бити принцеза – има ли на свету ишта боље за једну девојчицу? Заправо, свака девојчица данас уз мало труда врло лако може постати истинска принцеза, а већина њих увелико и ради на томе.

Запад упорно затвара очи пред чињеницом да није Русија та која својим снагама убија цивилно становништво на истоку Украјине већ злочине чини војска плаћеника и на силу мобилисаних украјинских младића којој командује Кијев.

Вероватно је Борис Тадић пристао на измену резолуције зато што су се на преговорима са Кетрин Ештон разматрала питања заштите споменика културе, српских енклава, могуће аутономије за северни део Косова, Косовску Митровицу.

Постоји земља у којој један политичар газдује скори три деценије. Земља у којој је на парламентарним изборима немогуће постало стварност. Земља у којој са живима гласају и мртви, са присутнима одсутни. Тако и овај пут. Мртви су испуњавали своју грађанску дужност бирајући углавном - Газду. 

Стефановић: Наша резолуција омогућава широк маневарски преговарачки процес, који ће моћи сви да подрже. Остојић: Ми смо од почетка за историјски договор Београда и Приштине, а не помирење.

 Мало ко ће од те публике, нажалост, да примети да у Подгорици имамо атентаторе без оружја, а у Београду оружје без атентатора. Одвећ необично. Но шта се стварно дешава, открићемо врло брзо. Подгорици су терористи били потребни због избора. Чему би само, питам се, требало да послуже атентатори у Јајинцима?

У Хрватској је, како се чини, мало  људи  који  се искрено  залажу да се  односи између Хрвата и Срба поправе, а још је мање оних који следе њихова настојања. С друге стране, подоста је оних  који прикривену или отворену  нетрпељивост и мржњу систематски “гаје и заливају”.

У муслиманским заједницима мизантропске идеје се негују унутар поменутих секти и групица, а нажалост Крим ту није изузетак, и међу нама постоје они који су заражени тим опасним вирусом.

У нашем друштву и даље нема довољно храбрости да се води политика која би значила ново тражење места Србије у новој расподели карата. Србија није нашла своје место и то је нешто што највише замерам нашим највишим државним руководиоцима – и Милошевићу и онима после њега.