Међу идејама пласираним ових дана у српски јавни простор као одговор на иницијативу са врха државе да се покрене унутрашњи дијалог о начинима коначног решавања косметског питања, једна је наишла на посебно занимљив одјек.

Највећа јединица МУП-а, која је недавно обележила 152 године постојања, од ове године је за своју славу узела Видовдан, и представила своју нову заклетву, у којој се говори и да без Косова не постоје ни српски народ, ни Србија, а де ће њени припадници „победити или часно погинути“.

Није он фан „Пешчаника“ и сличних умотворина „Друге Србије“, па опет, повремено их прати да би био у току са оним што са егзалтираношћу слушају и гледају у његовом окружењу. Делом им и верује.

Не верујем да је председник Обама лаициста, антихришћанин. Није хришћанин на начин на какав је био Џорџ В. Буш, али је још увек председник-хришћанин, на свој начин. Хришћанство у Америци говори гласовима који се много разликују међу собом. 

Југозападни део Србије – Рашка област (Санџак) постаје жариште вештачки распириваног конфликта. До средине 2010. године у Србији се оформио радикални религиозно-политички покрет, чији је циљ промена постојећег статуса Рашке области.

Да бисте дошли на власт морали сте да обећате и да испуните потписивање антиуставних тзв. бриселских споразума којим је успостављена граница са КиМ, а српске државне институције полиције и судства укинуте на једном делу наше државне територије. Да бисте опстали на власти сада сте добили нови задатак: отварање тзв. унутрашњег дијалога у Србији у правцу признања независности Косова.

Израелски аналитичари процењују да се неће ништа променити у односима са Египтом, али, дугорочно гледано, победа кандидата Муслиманске браће представља велики ударац за америчко-израелску политику према региону, која је остала са само мало сигурних савезника међу Арапима.

Медији су најавили долазак око 25.000 тзв. геј активиста на такмичење за песму Евровизије. „Јако много људи се спремало да дође, али је због наше политичке ситуације доста тога поремећено, тако да не знам колико ће их заиста доћи. Они који дођу у Београд остаће бар недељу дана“, рекао је Предраг Аздејковић, домаћи геј активиста.

Водеће француске елите, политичке и економске, које су на сваки начин подржавале кемалистички подухват стварања националне државе, очишћене од „карцинома“ – како су њихове младотурске колеге називале Грке и Јермене – нису имале апсолутно никакав етички проблем да купе кости жртава за „индустријску употребу“. 

Елем, шиболетни се Антонић у свом тексту „У чему је спор“ дохватио, у патриотским круговима ризичне теме - покушаја да са Тадићевог и Јеремићевог имена спере љагу „квислинга“. Неће баш бити да је тако, пружају та двојица, тврди Антонић, известан отпор Империји.