Могуће је да нисам побројао ни све најважније теме у којима Вучић нема спосбности да их разуме, али се негде ипак мора ставити тачка. Наравно, сасвим је могуће да Вучић све то ради намерно, али у политици то није нека велика разлика.

Околности се у Србији брзо мењају, па је Јеремић од изборног адута ДС постао проблем, а његове будуће активности прете да додатно дискредитују ову странку, чији опстанак или неопстанак на власти очигледно зависи само од подршке Запада. 

Најгоре од свега јесте то што, уместо да “едукују и оснажују” жене, притом развијајући њихову свест о сопственој моћи, овакве кампање још више продубљују стереотипе о женском полу као јадном, крхком, незрелом, неразумном, неспособном да се стара о себи.

Знаци компликовања руско-турских гасних односа, јављали су се постепено, али прогресивно, мада се понекад чинило, да стране могу пронаћи варијанте изласка из ситуације. Председници Турске и Русије, Ердоган и Путин, не једном су претресали различите аспекте сарадње ,,са акцентом на заједничке пројекте у сфери енергетике, укључујући Турски ток“.

Жалосно је да после 10 година имамо јавни амбијент стида и то не разумем. Ако је то лоша ствар коју смо урадили, онда треба да знамо зашто је лоша, а ја мислим да није, мислим да је направљена промена која је била потребна земљи. Ја сам био у врху саме организације.

Српски народ и сви наши грађани нису предодређени нити осуђени на сиромаштво, несигурност и таворење. Наше историјско искуство и државотворна традиција дају нам основа за оптимизам и веру у лични и колективни успех.

Хилари Клинтон и њени изасланици су забринути да се Томислав Николић и нова влада не пробуде у “национално оријентисаној стварности” која би требало истински да тежи остваривању виталних националних интереса Србије. 

Није он фан „Пешчаника“ и сличних умотворина „Друге Србије“, па опет, повремено их прати да би био у току са оним што са егзалтираношћу слушају и гледају у његовом окружењу. Делом им и верује.

Капитализам у кризи увек трага за ауторитарним решењима. Варуфакис открива застрашујући Шојблеов план по коме би на нивоу еврозоне постојала институција Високог комесара за финансије који би могао да ставља вето на буџете држава чланица.

Од Мале Госпојине наовамо, питање свих питања у Србији десно од центра је: У чему је данас разлика у ставовима о будућности државе и нације између Тадића и Николића? Јерес је, можда, али рећи ћу: Не, нема разлике! Када је већ тако, увек је у предности онај који је већ власт.