Руска Федерација не покушава да намеће Србији било какву тактику деловања. Наш ставје познат. Ми подржавамо напоре српске стране у вези са заштитом суверенитета и територијалног интегритета земље. А Срби треба сами да одреде како ће то радити.

  Међу идејама пласираним ових дана у српски јавни простор као одговор на иницијативу са врха државе да се покрене унутрашњи дијалог о начинима коначног решавања косметског питања, једна је наишла на посебно занимљив одјек.

Када је 1974. дошло до најозбиљније кризе око Трста, Југославија је на границу с Италијом извела три дивизије. Тито је обукао маршалску униформу и отишао на командно место. Вашингтон нас је молио да не нападнемо. Годину дана касније потписани су Осимски споразуми.

Посебну сенку на Вучићево лично поштење баца празна прича о томе да он и његова породица живе од плате премијера или председника државе која не прелази 100.000 динара, кад од тих пара не могу да се финансирају само школарине његове деце у приватним школама. 

У Хрватској је, како се чини, мало  људи  који  се искрено  залажу да се  односи између Хрвата и Срба поправе, а још је мање оних који следе њихова настојања. С друге стране, подоста је оних  који прикривену или отворену  нетрпељивост и мржњу систематски “гаје и заливају”.

Та «издаја слободе», коју је починио Б92, лепо се очитује баш на њиховој интернет страници. Она је изузетно посећена због вести, које свакодневно читају на десетине хиљада људи. Али, са увођењем могућности да се вести коментаришу почело се примећивати нешто необично.

Водеће француске елите, политичке и економске, које су на сваки начин подржавале кемалистички подухват стварања националне државе, очишћене од „карцинома“ – како су њихове младотурске колеге називале Грке и Јермене – нису имале апсолутно никакав етички проблем да купе кости жртава за „индустријску употребу“. 

Овим ставовима ја сам, чини ми се, успео да ЕУ убедим да више не мора да подржава некога од кандидата на изборима, да смо сви ми који нешто значимо на политичкој сцени отприлике сличних ставова, али се и разликујемо. Али то нека процењују бирачи, а не ЕУ.

Идеја разграничења на оно што је српско и албанско, и нормализација наших односа, обезбеђење српске православне баштине стварањем самосталних манастирских заједница по атоском моделу у Грчкој, Заједница српских општина за Србе на југу, финансијска надокнада за узурпирану приватну и државну имовину.

Елем, шиболетни се Антонић у свом тексту „У чему је спор“ дохватио, у патриотским круговима ризичне теме - покушаја да са Тадићевог и Јеремићевог имена спере љагу „квислинга“. Неће баш бити да је тако, пружају та двојица, тврди Антонић, известан отпор Империји.