Састанак "ЦРТЕ" са делом опозиције и НВО: Неопходна хитна санација већ познатих и дијагностикованих "болести" бирачког списка

 За унапређење изборног процеса у Србији неопходна је и независна ревизија јединственог бирачког списка, речено је данас на скупу о тој проблемтици, који је организовала организација "ЦРТА."

На скупу у форми јавног разговора о потребама и могућностима за ревизију бирачког списка, као део ширег друштвеног дијалога о унапређењу изборног процеса, указано је на раниије манипулације с бирачким списком за шта је одговорна власт.

Представник ЦРТЕ Павле Димјитријевић је у уводном обраћању казао ;да бирачки списак није једина неправилност те да његова независна ревизија представља "добар први корак" за унапређење изборног процеса.

Казао је да су 2023. изборне махинације и прекрајање воље грађана у фокус ставиле велике проблеме бирачког списка и да су се ти проблемиу поново појавили на недавним изборима у Косјерићу и Зајечару.Рекао је и да су се проблеми током времена множили, а да је једини одговор власти био тај што је формирала Радну група, чији резуллтат рада је била: "нула - ништа".

Подсетио је да је ЦРТА прошле године представила Нацрт предлога и допуна Закона о јединственом бирачком списку, те истакао да је власт покушавала тим "мало да тргује" и да се "на тапету сада поново налази нацрт измена закона који је писала власт.

Додао је и да ће, по свему судећи, тај законски предлог ући у скупштинску процедуру.

Према његовим речима данас се суоћавамо са ситуацијом да је реално да се на наредним изборима суочимо са бирачким списком без ревизије и са законом који ће да створи привид да се проблеми решавају.

Казао је да независна ревизија бирачког списка може дати одговоре на питање "од чега пацијент болује", те подсетио и на ставове ;Канцеларија ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) ии других међународних инстиитуциија о томе.

На скупу је указано и на "болести бирачког списка" укључзујући и манипулације идентитета бирача, са пребивалиштима, са двојним држављанством, са битрачким правом, са могућностима директре и незаконите интервениције у самом софтверу.

"Не постоји ни регистар расељених са Косова... а постоје индиције да се и са тим манипулише", указано је на скупу.

Речено је и да је, по миграционом профилу Србије, од 2014. више од 200.000 грађана Босне и Херцегховине добило двојно држављанство а неки од њих и пребивалиште, односно могућност да гласају у Србији.

Овом скупу су присуствовали и предсдедник Народног покрета Србије Мирослав Алексић, посланик Странке слободе и правде Бранко Миљуш, представници ЦЕСИД и Транспарентност Србија Бојан Клачар и Немања Ненадић.

(Бета)