А сви они који имају амбиције да даље муте што се тиче Прешевске долине, Рашке и Војводине, нека знају да ће Србија знати осигурати свој територијални интегритет на сваки могући начин. Ствар је једноставна и даде се свести на следеће: „Туђе нећемо, своје не дамо!“

Ми смо држава са огромним бројем нерадника. Већина грађана Србије би радије по цео дан „блејала“ по кафићима него да засуче рукаве и нешто корисно одради. Лакше нам је да тражимо изговоре и кривце за нашу лењост.

Ако сте живели у уверењу да појединац није у стању да самостално учини неке епохалне ствари, што рушење берлинског зида и окончање хладног рата par excellence јесу, онда ће вас филм Рат Чарлија Вилсона, реномираног аутора Мајка Николса у томе у потпуности демантовати.

Израел страхује због иранског нуклеарног програма, међутим, права чињеница је да Тел Авив жели да буде агресивни господар над Ираном јер Иран се налази у успону и дугорочно гледано он би заиста могао да постане претња по Израел и по његову геополитичку позицију као најјаче земље у региону.

За Републику Српску ово је деликатна ситуација, ми кроз ово морамо проћи ојачани. Апсурдно је што је требало да ми, гледајући чисто интересе Републике Српске, будемо задовољни послије оваквих мишљења МСП-а.

 Ми практично и немамо нормалан процес утврђивања мандатара и процес консултација за састав следеће владе јер председник Републике своју улогу давања мандата претвара у активну и водећу улогу у консултацијама које треба да доведу до формирања нове владе.

Између устава од 1990. и од 2006., у вези са положајем председника Републике, постоји садржински континуитет, наставак. Обичним речима рекло би се да ту нема битне разлике. Тако, оба устава ограничавају број избора истог лица за председника Републике на највише два пута.

Сећате се како је то ишло у “Бољем животу”? Директори одлуче да другарицама за Осми март уваљају новчанике од говеђе коже, а оне начисто одлепе на ту “понижавајућу” понуду, па под претњом штрајком од фирме измаме путовање у Грчку, где се бесомучно накупују бунди и златног накита.

Колико год било лоше стање људских права под Гадафијем, постало је лошије од тренутка када га је НАТО уклонио. Моментално након преузимања власти, побуњеници су починили читав низ убистава из освете, као додатак тортури, пребијањима и арбитрарном задржавању хиљада људи осумњичених да су Гадафијеве присталице.

Бошњачки политичари, наиме, скупа с гласачима и медијима, живе на меканом јастучићу илузија, неких властитих предоџби цјеловите БиХ, која у стварности уопће не постоји, нити ће постојати у догледно вријеме, али је притом њима једини истински пут и закон!