Разјашњена мистерија Вучићевог „унутрашњег дијалога“

'Што више, као дрво, растемо у вис ка небу, кроз вјетрове и кишу ка Богу, тим дубље морамо понирати коријењем кроз блато и подземне воде ка паклу'

(Милорад Павић, Хазарски рјечник)

Након мог задњег обраћања аудиториуму преко НСПМ-а гдје сам тврдио да је од 'ново-вучићевих' времена, ерго (дакле) од сада, у Србији све зацртано за слиједећих пар деценија и да се, ипсо фацто (самим тим) нема више што, ни о чему, писати, стигле су ми бројне реакције стотине читалаца како на споменутом сајту тако и на мом приватном мејлу. Углавном, речено ми је да се има и даље о чему писати, да није све тако црно као што тврдим и да не смијем одустати од даљње борбе, а све са оним познатим призвуком: 'Нада умире посљедња'.

Посебно сам, међутим, био замољен да објасним значење 'унутрашњег дијалога' (internum dialogus). Та ЊЕГОВА синтагма, спој онтологије, феноменологије и трансценденције, као да је изишла из Делфијског пророчишта, а која је највеће српске мислиоце сконцентриране у САНУ ставила на Танталове муке јер ни они нису схватили о чему се заправо ради.

Ја сам, наравно, као паметница, одмах знао о чему се ради. И тада ми се поставила хамлетовска дилема: 'писати или не писати', али ме је коначно дирнуо апел мојих читалаца којима мој нарцисоидни его није одолио. Вјерујући такођер да медијски простор треба ослободити од вишемјесечних узалудних дискусија ('ванус диспутатиос'), одлучио сам да се ипак огласим тим поводом. Повео сам 'интернум диалогус' са својим алтер его-ом унутар моје подијељене личности, и дошао до слиједећег закључка ('цонцлусио') чији аналитички когнитивни ток преносим у цјелини.

I come in peace ('Само да рата не буде')

Говорећи о 'интерном дијалогу', ЊЕГОВ формирани ментални склоп миротворца ставио је у први план основну поруку Исуса Криста: 'Долазим у миру'.

И ништа нас не може од тога одвратити, тврде његови фанови, мировњаци. Притом вам пружамо, вама америма, натовцима, овк-овцима и сличнима, не само лијеви и десни образ, него и читаву земљу. Можете нас бомбардирати, клеветати, одузимати нам територије, уцјењивати, продавати органе убијених Срба, итд., ми ћемо вас и даље вољети и на сваку вашу ружну ријеч узвратити са десет лијепих.

А што се тиче преговора о Косову, можете нас игнорирати до бесвјести, створити вашу војску, тјерати и убијати преостале Србе, уништавати цркве и самостане, правити погроме (2004.), експлоатирати тамошња рудна богатства; ми ни због икаквих ваших злочина и провокација нећемо ратовати. Издржат ћемо са таквим ставом све дотле док ви не схватите да сте били дубоко у криву, док се не покајете, пређете на православље и не почнете с нама акламирати: 'Косово је Србија'.

Све у свему, нећемо ратовати јер, између осталог,  и за то, што немамо више дјеце за такве ствари; побили сте их за вријеме бомбардирања 1999. године.

'Сматрам да Картагину ипак треба уништити'

Ви ћете драги читаоци примијетити да ово што сам до сада причао нема никакве везе с ЊИМ ( и нема), да сам се мало занио и удаљио од главне теме. Зато се, извињавајући се, враћам 'унутарњем дијалогу' у ЊЕГОВОЈ интерпретацији.

1.ЊЕГОВ мисаони пут (sententiosus itineris) је у задњих пар година кристално јасан и своди се на : 'Цетерум аутем ценсео Цартхагинем ессе делендам' што би у слободном пријеводу значило: 'Дат ћемо Косово за улазак у Европу'. А  Балашевић би притом рекао: 'Важан је принцип, све су остало нијансе'.

2.Овог пута, нијансе ('varieta') ипак имају неко значење.

3. Ту има једна мала протурјечност. Пошто је ОН најједнакији међу првима ('примус интер парес'), а нема нигдје 'првих', сви су шесторазредни, ОН лично, никада, ни са ким, није у могућности да води дијалог.

И када би покушао, свакако га нитко не би разумио јер је ЊЕГОВА мисао нешто највише ('nec plus ultra'), а поготову га, у овом часу, не би разумјели Срби (ОН: 'Иако Срби још нису спремни, желим да, успркос њима, кренем новим путем у вези Косова').

4.Познавајући га, чим ОН апелира на дијалог, то значи да је већ одлучио оно што ће коначно бити, што ће ЊЕГОВИ гласоговорници (министри, аналитичари, НВО и слични) убрзо разгласити преко медија, а народ, судећи по досадашњој пракси, акламацијом потврдити.

Прелазим на суштину

Након евоцирања ЊЕГОВИХ личних карактеристика, остаје да се види које је значење ЊЕГОВОГ 'новог пута'.

1.Овом приликом, то не може бити једноставно продавање магле ('venditio nebulae'): 'Дат ћемо Косово за сретну европску будућност' ('futurum Europaeus').

2.Треба дакле нешто дати, а за узврат, тако да народ то види, нешто и добити, а да се територијално гледано, ништа не мијења, да све буде, као и сада. Да буде вук сит и коза цијела (да буду задовољни Албанци, Срби и НАТО хуманитарни налогодавци).

3.Ерго, једино логично значење ЊЕГОВОГ позива на 'унутрашњи дијалог' је да се даде Прешевска долина у замјену за сјеверни дио Космета до Ибра.

ОН мисли, да би се тиме све ријешило: Албанци не би више били српски проблем, границе југа Србије би се стабилизирале, косовски мит би полако пао у заборав, задовољила би се 'међународна заједница' ('цоммунис интернатионалис'), а пут у Европу би био слободан.

Мене лично хвата нелагода поводом оваквог рјешења. Има једна латинска пословица која гласи: 'Ex iniuria ius non oritur' ('Из неправде не изниче правда'). Међутим, сасвим искрено, волио бих да се овог пута варам јер овај уврнути свијет понекад свашта може да изроди.