Реч је управо о «Е-новинама». Тиме је «друга Србија» добила гласило у којем се без икаквих кочница коначно може говорити све што се прохте.

Овај ''пиратски'' план ЕУ и његове последице су ипак некако ''амортизоване ''довором између Руске Федерације и Републике Кипар. Москва је пристала да смањи камату на кредит од око 2 милијарде евра који је дала Никозији. Такође, продужен је и рок отплате.

Жалосно је да после 10 година имамо јавни амбијент стида и то не разумем. Ако је то лоша ствар коју смо урадили, онда треба да знамо зашто је лоша, а ја мислим да није, мислим да је направљена промена која је била потребна земљи. Ја сам био у врху саме организације.

Дакле, о чему ће се водити „унутрашњи дијалог“? Никако о државној политици према Космету! Напротив, тај дијалог треба да буде нека врста „колективне психотерапије“, у којој се од Срба у Србији – као ономад од Срба у Црној Гори – захтева да „преломе мозак“ како би могли да постану „реални“, како бисмо (бриселске) „договоре почели да гледамо као победе“, и како бисмо се, пре свега и надасве – „одрекли митова“

Иронија је да Јосиповићу више не одговара ни Пуповац, који до сада није успео да реши готово ни један од горућих питања Срба у Хрватској, и који се до сада често показивао као изврстан сарадник у свакој Влади хрватске чији је био део.

Поглед на биографије говори више од било каквих анализа, и очигледно да је и овај пројекат, који у основи није био без смисла, упропашћен лошим одабиром кадрова, чији је пресудан критеријум вероватно био патријска припадност и везе у државној управи.

Уместо конкретне помоћи, сваки пут када их политичари почасте хрпом лепих обећања, родитељи могу да се надају само новом поскупљењу пелена, будуће мајке још тежем проналажењењу посла, а очеви све вишим тарифама за присиствовање порођају.

Унутрашњи политички изазови прете да угрозе напоре великих сила да развију и обликују регион. Како главне силе користе своју финансијску и политичку моћ да стекну утицај на Балкану, тако слабе локалне самоуправе настављају да успостављају равнотежу између супротстављених народа.

За мјерење ступња међусобне разумљивости постоје већ пола стољећа у лингвистици поуздано структурирани тестови. Гранична зона за уврштавање у исти језик налази се између 75 и 85 посто међусобне разумљивости. У нашем се случају и не доводи у питање да смо изнад тог постотка.