Реч је о, сада већ политичком договору Бразила, Русије, Индије и Кине, о њиховом зајдничком политичко-економском наступу у међународним односима. БРИК је добио назив по почетним словима земаља ове нове асоцијације.

Политика и ЕУ и Косово је постала неодржива након ових немачких захтева. Јер се са захтевом о потписивању добросуседских односа фактички инсистира на признању Косова и Метохије као независне државе.

У Хрватској, закон уопште не дозвољава постојање приватних универзитета. Устав и Закон о високом образовању у Србији предвиђају потпуну равноправност приватних и државних универзитета. Но, велико је питање да ли та равноправност постоји у пракси.

Врховна законодавна власт је у потпуности дезавуисана тако што је парламентарни рад одложен на одређено време док се не заврше избори и успостави отворени ауторитарни напредњачки поредак. Ради се о лако уочљивом сразу између ова два државна система, једног  скривеног и другог који препознајемо у свакодневном политичком и друштвеном животу. 

Због тога, а у циљу коначног српско-српског помирења, неопходно је организовати поновно суђење "у одсуству" на коме би оптужба имала прилику да докаже своје тврдње о Михаиловићу као злочинцу или да ућути заувек.

Рецимо кандидат Вук Јеремић заступа такође политику европских интеграција, војне неутралности, очувања Косова и Метохије у саставу Србије, довођења страних инвеститора, сарадње и са западом и са истоком, али је у досадашњем политичком деловању (као и садашња власт) показао да не спроводи оно што говори

Косово ипак није ништа више но квазидржава, која нема међународни правни субјективитет, ни пуно међународно признање. Само 91 од 193 чланице УН нације признају „најмлађу европску државу“, коју не признају ни пет чланица ЕУ, а која није члан ни УН, ни ОЕБС-а ни многих осталих међународних организација.

Сама чињеница да се у Хрватској ћирилица не може поткрасти ни у бенигној „ћириличној“ песми, а да српским грађанистима, осим можда у понеком појединачном случају тешке кризе идентитета, ни у лудилу не може поткрасти нека ћирилична публикација, показује да ту ипак нешто „није у реду“.

Политички програм који износи Александар Поповић је по систему „ни рибе ни девојке“, „нити смрди нит’ мирише“, „ни вода, ни вино“ са главним циљем да критика према постојећем режиму буде благотворитељна. Он се каратерише, његовим сопственим речима казано, да се он не бори за промену власти, већ жељом за променом политике. Ако је тако, а тако јесте, зашто се Александар Поповић уопште кандидова? Па управо због тих 1%.