Употреба традиционалних топонима на мањинским језицима, када се они разликују од званичних, спада у домен заштите права националних мањина. У државама у којима оваква пракса постоји обично се захтева да у дотичном насељу или региону постоји знатан удео мањинског становништва.

Брине нас „потпуна нормализација односа и добра сарадња“ са најзначајнијим дијелом „међународне заједнице“, оним дијелом који отворено подржава назначене „народне странке“ већ 20 година, а самим тим и њене планове за уништење Републике Српске.

Морамо изаћи из ситуације да након сваког помињања српског националног идентитета и српског националног интереса мора уследити нека врста нелагоде, извињавања и објашњења да се не ради о српском национализму који жели да негира све друге националне идентитете.

 Свакога ко је до неке мере упућен у српску левицу може збунити опсервација Бранка Павловића да је „Србији потребна партија радикалне левице“. Са једне стране у Србији већ постоји нешто слично левој партији, са друге, свака активна левица данас представља антитезу Србији.

Иако Русија и ЕУ остварују трговинску размену вредну око 400 милијарди евра, а Русија снабдева тржиште Уније са 29 одсто нафте и гаса, председник Русије Владимир Путин и највиши представници ЕУ нису на самиту успели да изгладе кључне разлике, најпре о рату у Сирији и питању енергетике.

Генерални утисак је за нијансу слабији од прошлогодишње „Слободне зоне“, која је успоставила неке стандарде који ће тешко уопште бити поновљени, а поготово надмашени, чему у прилог говори и нешто мањи број посетилаца.

Савез за Србију је у ствари савез оних који Србију виде као демократску и слободну земљу, а не као аутократију једниог човека. Ако га не направимо, ми заправо дајемо право Вучићу да ради оно што је наумио.

После 5. октобра 2000. изостала је одлучна акција нове власти да се законом изврши „пореска национализација“ имовине Милошевићевих тајкуна, која је највећим делом стечена на основу подмићивања „владарске куће“ и шпекулативних метода.

Можемо да се питамо још и ко је крив за лошу „селекцију“ и генетику у сточарству? Да ли је и за то крив сељак, или пак лоша, слаба, никаква политика министарства пољопривреде?