Овогодишње, четврто по реду издање малог али све запаженијег београдског филмског фестивала „Слободна зона“, под слоганом „Помери границе“, наставило је тамо где се прошле године завршило.

 Код Вучића је све јасно, нарочито оно што је свима разборитима нејасно. Небројено пута сте чули став да „Србија треба да се придружи Европској унији“. Колико пута сте чули разматрање о томе „шта је то ЕУ сутра“?  О томе говорим у овом тексту

Сретао сам се са Тачијем и руковао неколико десетина пута кад смо са њим преговарали, у Бечу 2007. Руковао сам се и са Чекуом на аеродрому у Скопљу пред камерама. Руковао сам се и са Сејдијуом и са свим представницима косовске делегације.

И тако ће генерација одрасла на црвеном шалу и црвеним марамама, која је стасавала на Прлету и Тихом, своје средње животно доба дочекати на сасвим супротним моралним позицијама од оних које су јој некад програмирали комесари у образовном систему.

Тиранија већине је веома често увод у остваривање система владавине у коме ће остати само тзв. демократске кулисе, а у друштву долази до суштинског поништавања основних претпоставки за функционисање демократског и плуралистичког система.

Домаћа јавност је већ огуглала на „Курирове“ бисере, али интервју са Готовином заиста је крајња тачка бесрамног и бескруполозног новинарства,  чиме је буквално пљунуто на све жртве „Олује“ и све протеране Србе.

Симптоматично је из политолингвистичког угла посматрања да је политичкој пропасти бивше Југославије претходила језичка дезинтеграција најговоренијег језика, а који је и симболички представљао културно јединство четири нације.

Александар Вучић је изјавио да је задовољан предложеном платформом Атлантског савета и да би било добро када би се то преточило у реалну политику САД. Међутим то није све што САД припремају за Балкан. За наредни период планирано је успостављање још јаче контроле над медијима и формирање „Медијског центра за борбу против руских дезинформација“ у Србији

У односу на првостепену пресуду, и у једној и у другој држави реаговало се друкчије. Априла 2011. јавност у Србији била је задовољна што се правда, иако спора, ипак показала као достижна, док је у Хрватској била згранута и огорчена јер – „правде нема“. 

Осим тога, копија спорног филма и није његова коначна верзија. Тужитељ за високотехнолошки криминал Лидија Комлен-Николић изразила је ''основану сумњу'' да је немонтирана копија умножена од стране некога из екипе филма, што је логично и изгледа једино могуће.