У мноштву ставова који прате анализу локалних избора у Београду посебно се истиче оцена да су они показали потпуну немоћ и велики крах етаблираних политичких странака. А посебно је истицан политички и изборни дебакл Демократске странке која први пут након увођења вишестраначког система није успела да уђе у Градску скупштину Београда. Могли смо чути од представника ове коалиције коју је предводила Демократска странка да се у ствари покушава створити политичка сцена у којој неће бити места за политичке странке без којих је немогуће да функционише стабилан демократски систем

Док се јавност замајава лицитирањем да ли ће Вучић („држава“) надјачати Мишковића, или обрнуто, да ли ће премијер смрсити конце вицепремијеру, или председник обојици, ко је од кога угроженији и ко је главни у БИЈИ и МУП-у, сви они раде на даљој предаји и „легализацији“ косовске независности.

У Хрватској, закон уопште не дозвољава постојање приватних универзитета. Устав и Закон о високом образовању у Србији предвиђају потпуну равноправност приватних и државних универзитета. Но, велико је питање да ли та равноправност постоји у пракси.

Србија не сме да дозволи да 2018. буде трећа година заредом у којој се понавља језива чињеница да се родило најмање беба у последњих 100 година.

Лакше је пронаћи нафту у центру Београда него колико су износиле златне резерве СФРЈ. Комунистичка Југославија је веома брзо повратила око 50 тона злата али се не зна шта се десило са златом које је Краљевина имала у банкама у САД.

Београдски избори отворили су (не)очекивано озбиљан сукоб на српској десници. "Десна скретања" започела су пре неколико дана, саопштењем Двери, поткрепљеним инсајдерским фотографијама, да је у Градски одбор ДСС стигао изборни материјал за кампању Милоша Јовановића "Ново лице Београда" са натписом "ОО СНС ЗЕМУН".

Да је заиста демократа какав жели да се прикаже, сачекао би крај свог председничког мандата након чега се не би кандидовао и испоштовао Устав и праксу у демократском свету. Уместо тога, он је „скратио мандат“, кандидовао се и трећи пут, и испао двоструки губитник. 

Сама чињеница да се у Хрватској ћирилица не може поткрасти ни у бенигној „ћириличној“ песми, а да српским грађанистима, осим можда у понеком појединачном случају тешке кризе идентитета, ни у лудилу не може поткрасти нека ћирилична публикација, показује да ту ипак нешто „није у реду“.

 На крају крајева, привилегије и имунитети које ми тражимо за четири сарадника Русије нису ништа више од онога што већ имају војници базе САД Бондстил, и не више од тих привилегија које имају војници земаља НАТО када одржавају велики број вежби на територији Србије, што сте правилно рекли.